Neiskorišćene geotermalne vode

Tokom leta kompleks „Termalna rivijera“ može dnevno da ugosti više od 1.200 posetilaca, a celodnevna ulaznica je 500 dinara za odrasle i 300 dinara za decu. To je samo prva faza, a planiran je i prvi akva-park u ovom delu Srbije na deset hektara. Na pet hektara prostirali bi se apartmani, tri hektara predviđeno je za hotelski kompleks i dva hektara za parking. Prvi naredni potez je izgradnja bazena sa talasima, površine 1.200 kvadrata. Naravno, najveća atrakcija je zimsko kupanje jer bi najveća stavka – energija odnosno topla vida bila praktično besplatna.

Prethodno, jedan od prvih pokušaja bila je izgradnje bazena u Dublju, takođe sa toplom vodom, ali je ceo projekat propao. Iako celo ovo područje ima mogućnost da koristi geotermalnu energiju, što je kao da imaju izvore nafte, još uvek opština Bogatić tavori u klubu nerazvijenih. Topla voda mogla bi da se koristi, pre svega, za staklenike i plastenike, pogotovo u van sezoni kada su voće i povrće najskuplji, zatim za sušare ali i za zagrevanje stambenih naselja, a naravno posle hlađenja mogla bi da se koristi i za piće jer je hemijski i bakteriološki ispravna. Međutim, i dalje nema većih projekata ni inicijativa. Uz to, Mačva sa svega nekoliko metara dubine može da koristi vodu za zalivne sisteme, ali ni to nije iskorišćeno. Primera radi, tokom vraćanja zemlje seljacima 1991. godine kombinat „Ogled“ imao je zalivne sisteme na hiljadu hektara, vrednih miliona maraka. Kombinat je time imao mogućnost za dve žetve godišnje. Međutim, zemljoradnici su hteli pošto-poto da im se zemlja vrati, iako su imali mogućnost da dele dobit, pa je tako skup sistem otišao u staro gvožđe. Još u 19. veku Mačva, kako navodi Vuk Karadžić, bila je najbogatija nahija u Srbiji, ali u ovom veku kada je hrana izuzetno tražena na svetskom tržištu ostaje nerazvijena opština.