Neizvesna borba desničara i umerenjaka

Predviđanja su da bi razlika između dve prvoplasirane partije mogla da bude samo jedno do dva poslanička mesta. Treće mesto verovatno će pripasti partiji Israel betenu, konzervativca Avigdora Libermana, za koga se veruje da će osvojiti dovoljan broj glasova da bude tas na vagi i balans moći između Likuda i Kadime.

Ukoliko Netanjahuovi konzervativci osvoje više glasova, veliko je pitanje da li će on pokušati da ujedini desničare i centriste u vladajuću koaliciju. Bila bi to pre vlada koju bi činio savez sastavljen od ultranacionalista i religioznih partija. Takva politička perspektiva predstavljala bi osudu za bliskoistočne mirovne napore dok bi politika Izraela bila dovedena u koliziju sa politikom američke administracije. Poznato je da bivši premijer ne pristaje na kompromise kada je rečo miru sa Palestincima: oštar je protivnik ustupanja teritorije Palestincima većzagovara da izraelska naselja na Zapadnoj obali budu proširena, što su dve bitne stavke koje se kose sa politikom Vašingtona.

Livnijeva, s druge strane, gaji nadu da će postati prva žena premijer Izraela za gotovo 40 godina. Ne očekuje se da će i Kadima i Likud partija osvojiti više od 30 mesta u 120-članom parlamentu, što upućuje na zaključak da će pobednik verovatno morati da formira koaliciji sa manjim partijama. Analitičari smatraju da bi takva vlada komplikovala napore u cilju stvaranja palestinske države i bila veliki izazov za američkog predsednika Baraka Obamu, kome je mir na Bliskom istoku jedan od prioritetnih ciljeva.

U izjavi za dnevnik Mariv, Livnijeva je rekla da ona nudi Izraelcima „vođstvo sa vizijom zasnovanom na vrednosti i moralu“. Netanjahu smatra da naredni premijer mora biti iz partije u koju veći deo javnosti ima puno poverenje. „Izrael ne sme dozvoliti suvišne domaće krize i rukovodstvo koje je kao vagon sa konjima koji vuku u različitim pravcima“, izjavio je Netanjahu.

Mere bezbednosti širom zemlje juče su bile podignute na najviši nivo. Vojska je još u ponedeljak veče zatvorila sve prilaze Zapadnoj obali, kako bi sprečila ulazak Palestinaca u Izrael izuzev onih kojima je potrebna hitna medicinska pomoć. Više od 16.000 policajaca i pograničnih stražara, kao i 2.500 volontera i 4.500 pripadnika bezbednosne garde obezbeđivalo je više od 9.000 biračkih mesta.

Više od 5.3 miliona birača imalo je pravo glasa na izborima, a odziv birača bio je veći u odnosu na glasanje 2006. uprkos jakoj kiši i vetru.

Nema glasanja preko pisama, interneta

Gotovo jedan od osam Izraelaca sa pravom glasa, prema zvaničnim podacima, nije glasao pre svega zahavljujući zakonu koji zabranjuje Izraelcima koji žive u inostranstvu da glasaju preko pisma, interneta ili na bilo koji drugi način koji ne podrazumeva lično prisustvo na biralištu. Prema poslednjim statističkim podacima približno 650.000 Izraelaca živi u inostranstvu. Jedno oni Izraelci u dijaspori koji su bili spremni da plate kartu do Izraela bili su u mogućnosti da lično daju svoj glas na ključnim parlamentarnim izborima. Shodno ovakom zakonu, Izrael je jedna od nekoliko zapadnih zemalja koja ne dovoljava svojim građanima da glasaju u odsustvu.