Referendum o nezavisnosti Škotske se bliži – 18. septembra ove godine 5,3 miliona njenih građana – britanskih državljana starijih od 16 godina, ali i državljana članica Evropske unije i Komonvelta sa prebivalištem u Škotskoj, odlučivaće o ostanku ove po mnogo čemu specifične pokrajine u okviru Ujedinjenog Kraljevstva. Izglasavanjem nezavisnosti stvorio bi se presedan na evropskom kontinentu, nepoznat postojećim međunarodnim ugovorima i sudskoj praksi. Nikada do sada deo države članice EU nije stekao nezavisnost a da se u isto vreme zalagao za ostanak u EU.
Sudeći po anketama koje pokazuju tesan rezultat i značajan udeo neodlučnih glasača, a imajući u vidu razvijenu britansku političku kulturu, referendumska kampanja protivničkih tabora će u naredna dva meseca biti izuzetno zanimljiva. Čini se da obe strane imaju vrlo ubedljive argumente za i protiv ostanka u Ujedinjenom Kraljevstvu.
U poređenju sa ostatkom ostrva interesantno je da su Škotlanđani mnogo manji evroskeptici, odnosno da bi u apsolutnoj većini glasali protiv izlaska Britanije iz EU. Najave britanskog premijera Dejvida Kamerona o organizovanju referenduma o izlasku iz EU, kao i ubedljiva pobeda antievropske Partije za nezavisnost (UKIP) na nedavnim izborima za Evropski parlament, za desetak odsto škotskih glasača predstavlja presudan razlog za nezavisnu Škotsku.
„Nezavisni u Evropi“, kako glasi slogan koalicije za nezavisnost okupljene oko Škotske nacionalne partije, odražava stav da bi Škotska svoje nacionalne interese mnogo delotvornije zastupala kao nezavisna članica EU. To se može videti na primeru ribarske industrije, koja je od izuzetnog ekonomskog i društvenog značaja za Škotsku. Naime, iako su njene teritorijalne vode među najbogatijima ribom u Evropi, uticaj Škotske na evropsku politiku ribarenja je podređen kompromisima koje Vestminster pravi sa drugim državama EU. Severno more je bogato naftom i gasom, zbog čega zagovornici nezavisnosti smatraju da će nezavisna Škotska biti jedna od najbogatijih zemalja sveta.
Međutim, izglasavanje nezavisnosti donosi pregršt otvorenih pitanja čije rešavanje sleduje u periodu do proglašenja nezavisnosti, predviđenom za mart 2016. Udeo Škotske u regulisanju britanskog spoljnog duga, pitanje valute, troškovi nezavisnosti, odnosno ustanovljenja sistema i institucija, regulisanje pitanja državljanstva u međuperiodu, neke su od tema koja bi bila predmet pregovaranja sa Vestminsterom. Takođe je nemoguće izračunati kolike su zapravo zalihe nafte i gasa na njenoj teritoriji.
Strah od neizvesnosti i protivrečne studije i prognoze su za mnoge glasače razlog da se opredele za ostanak u okviru Ujedinjenog Kraljevstva. Među najvažnijim otvorenim pitanjima ostaje položaj nezavisne Škotske u odnosu na EU. Škotska bi pred sobom mogla da ima zahteve kao i svaki drugi kandidat za članstvo. Zagovornici nezavisnosti veruju da je okončanje pregovora sa EU izvodljivo do marta 2016, međutim, nemaju odgovor za realnu mogućnost da bilo koja aktuelna država članica stavi veto na njihovo pristupanje Uniji.
Kakav god da bude ishod referenduma, posledice će se duboko urezati u ostatak Evrope. Izglasavanje nezavisnosti bi dao vetar u leđa Kataloniji, Baskiji, Flandriji i drugim pokrajinama, dok bi negativan rezultat ipak nužno otvorio put daljoj „devoluciji“, odnosno davanju većih nadležnosti škotskim vlastima. Time bi i u ostatku kontinenta ponovo oživelo pitanje suvereniteta naspram regionalizma i federalizma u 21. veku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
