Za samo mesec dana Subotica se suočila sa dva ozbiljna slučaja mladalačkog nasilja, od kojih je jedan sa tragičnim ishodom. Učenika trećeg razreda Medicinske škole nožem je ranio njegov vršnjak koji je nakon deset dana teške kome preminuo. I u drugom sukobu, u samom centru grada, potezani su noževi, a napadnuti mladić je završio u bolnici.
Za samo mesec dana Subotica se suočila sa dva ozbiljna slučaja mladalačkog nasilja, od kojih je jedan sa tragičnim ishodom. Učenika trećeg razreda Medicinske škole nožem je ranio njegov vršnjak koji je nakon deset dana teške kome preminuo. I u drugom sukobu, u samom centru grada, potezani su noževi, a napadnuti mladić je završio u bolnici. Iako su (neposredni) motivi ovakvog izliva agresije i besa u ova dva slučaja različiti, zajedničko ovim događajima jeste pitanje otkuda tolika količina agresivnosti među mladima.
Subotica, naravno, nije nikakav ekstrem niti izuzetak kada je reč o ovoj pojavi, ali je ona ipak specifična zbog multietničnosti svoga stanovništva. Davno podignuta nacionalna tenzija uzela je svoj danak i u ovom uglavnom mirnom i tolerantnom gradu, a najčešće žrtve, bilo da je reč o objektu agresije ili onom ko je demonstrira, jesu upravo mladi. – Mladi uvučeni u vrtlog mržnje i nasilja proizašlog iz nje nisu ništa drugo do žrtve jednog poremećenog socijalnog miljea, a posezanje za nasiljem kao sredstvom za ispoljavanje stavova i emocija govori o nesređenoj i složenoj socijalnoj pozadini – napominje i dr Zoltan Šagi, neuropsihijatar subotičkog Zdravstvenog centra.
Brutalnost za opstanak
Doktor Šagi napominje da je to velikim delom posledica svega onoga što nam se događalo unazad gotovo dve decenije. – Naša stvarnost je konstantno opterećena i takvim informacijama – uglavnom se govori samo o nasilju, sukobima, konfliktima raznih vrsta. Ako se tome dodaju i filmovi prepuni nasilja, nije teško zaključiti kako ličnost u razvoju doživljava stvarnost. Doživljava je tako da se mora biti brutalan da bi se opstalo, da je to jedini način na koji se živi. Uz to, Subotica se suočila sa velikim prilivom stanovništva sa strane, koji su pristigli iz područja zahvaćenih ratom, i koji takođe utiču sa svoje strane na promenu ovdašnjeg mentaliteta. Njima je potrebno vreme da se adaptiraju na novu sredinu, da prihvate ovdašnje vrednosti, i način života. Jedini izlaz je stvoriti siguran, čvrst vrednosni sistem, u kojem bi porodica ponovo postala stabilno i sigurno mesto za vaspitavanje mladih – napominje dr Zoltan Šagi.
– Deo odgovora na pitanje otkuda odjednom nasilje leži u samoj prirodi društva kakvo je nastalo nakon decenije kriza, sukoba i urušavanja društvenih vrednosti. Drugi deo je, pak, naš pogrešan odgovor na to. Naše porodice su danas opterećene egzistencijalnim brigama i strahovima, a uz to roditelji često nemaju vremena za decu. Ta deca dolaze u školu bez neophodnog temelja, bez neophodne pripreme, a onda se očekuje da tu dobiju nešto više od onoga što škola realno može da pruži. Ne sme se zanemariti činjenica da je i sama škola suočena sa svojim problemima. Deca, takođe, u školu dolaze sa uglavnom oformljenim obrascima ponašanja, a uz labilnu i brigama opterećenu porodicu obrasci koji se nauče često imaju ugrađenu agresiju, kaže dr Šagi.
Za mnoge je nasilje u Subotici neprijatno iznenađenje i zbog toga što o njoj postoji uvrežena slika kao o mirnoj i tolerantnoj sredini.
– Taj tih i miran subotički mentalitet takođe je pretrpeo izvesne promene, ali mi to nismo primećivali, ili nismo želeli da primetimo. A bilo je znakova koji su ukazivali na to – povećana agresivnost i nasilje su i ranije tu i tamo izbijali, ali je čini se ta sporadičnost ljude zavaravala i oni su bili uvereni da se nema zbog čega brinuti. Čini se da smo svi zatajili, da smo zapostavili brigu o tome kakva je socijalizacija mladih. A da smo takvo nasilno ponašanje počeli na vreme da prihvatamo kao upozorenje, shvatili bismo da je problem mnogo dublji i da je počeo mnogo ranije – kaže dr Šagi, dodajući da je nasilje u školama dobilo zabrinjavajuće razmere, a stiglo je čak i do osnovaca.
O tome su se neposredno uverili i članovi tima koji je nekoliko godina unazad istraživao narkomaniju među školskom decom. Ona je najkonkretnije ukazivala na problem agresivnosti, jer su kod mnogih učenika razlozi posezanja za drogom bili upravo inspirisani potisnutom agresivnošću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
