Verujem da je miran i održiv zajednički život zajednica uvek moguć ako postoji dobra volja i ako se uloži napor. Nikada ne smemo da prihvatimo nasilje i mržnju kao neizbežno stanje stvari. Takođe, verujem da se dugoročni mir ne može ostvariti bez zadovoljenja pravde, a u tom smislu Međunarodni krivični sud u Hagu i druge međunarodne pravosudne institucije imaju ulogu u širem kontekstu uspostavljanja mira – rekao je za Danas sudija Sang-Hjun Song, predsednik Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.
On je, odgovarajući na pitanje o tome da je pomirenje u bivšoj Jugoslaviji moguće nakon svih počinjenih zločina, rekao da je Haški tribunal, kao jedna od preteča MKS-a, „prokrčio put za osnivanje stalnog Međunarodnog krivičnog suda“.
– Što se pomirenja tiče, opet nisam u poziciji da ocenjujem situaciju na Balkanu. Generalno govoreći i govoreći iz ugla ljudskog bića, a ne predsednika MKS-a, mogu da kažem da verujem da je miran i održiv zajednički život zajednica uvek moguć ako postoji dobra volja i ako se uloži napor – kaže sudija Sang-Hjun Song.
*Da li mislite da bi suđenja u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu mogla da doprinesu pomirenju naroda?
– Hajde da na to pitanje odgovorim na sledeći način: duboko sam uveren da je vladavina prava suštinski preduslov za bilo kakav miran i održivi razvoj društva. U tom smislu, MKS i širi sistem međunarodne krivične pravde imaju suštinsku ulogu tako što pomažu da se obezbede garancije da najdestruktivniji zločini masovnog nasilja ne prolaze neopaženo i nekažnjeno. Samo u situaciji stabilnog dugoročnog mira mogu se zaista prevazići duboki razdori nastali nakon konflikta. Pored istraga i sudskih parnica MKS-a, Fond za žrtve združen sa MKS-om predstavlja važan element koji doprinosi oporavku društva nakon zločina širokih razmera. Pomoću sredstava sakupljenih kroz dobrovoljne priloge on sprovodi programe pomoći, koji su posebno usmereni na nadoknadu štete koja je žrtvama nanesena zločinima, koji potpadaju pod nadležnost MKS-a. Programi Fonda za žrtve usredsređeni su na obrazovanje, zdravstvene usluge, materijalnu i psihološku pomoć i podršku zajednici, što pomaže žrtvama da se vrate dostojanstvenom i svrsishodnom životu u okviru njihovih zajednica, što je neophodan korak za promociju pravde u okviru koje se obezbeđuje obeštećenje za žrtve, pomirenja i dugoročne stabilnosti.
*Ipak, velike sile pružaju otpor ovlašćenjima MKS-a uz obrazloženje da samo one mogu da sude svojim državljanima. Šta može da se učini da bi se to promenilo?
– Međunarodni krivični sud u Hagu je osnovan multilateralnim sporazumom – Rimskim statutom Međunarodnog krivičnog suda. To konkretno znači da je pridruživanje MKS-u stvar suverene odluke svake zemlje pojedinačno, koja se ne može nametnuti. Međutim, zajednica MKS može da podstakne države koje još nisu njegove članice da na pozitivan način razmotre pridruživanje Rimskom statutu tako što će podići svest o MKS-u i pojasniti razne zablude koje predstavljaju prepreke ka ratifikaciji procesa u mnogim zemljama.
Takođe je potrebno da stalno ističemo razne prednosti pridruživanja Rimskom statutu, kao što je jača pravna zaštita od budućih gnusnih zločina i jačanje vladavine prava. Uvek rado primam posetioce iz država koje nisu članice i odgovaram na njihova pitanja. Blisko sarađujemo s raznim organizacijama civilnog društva na jačanju svesti o MKS-u širom sveta da bismo privukli nove države-članice Rimskom statutu. Kad god posetim neku zemlju koja još nije država-članica MKS-a, apelujem da ozbiljno razmotri ratifikaciju Rimskog statuta, što sam, na primer, učinio tokom posete Sjedinjenim Državama u decembru prošle godine. Smatram jednim od svojih uspeha to što je Rimski statut dobio 15 novih država-potpisnica od kada sam postao predsednik MKS-a 2009, i ja ću nastaviti da zagovaram međunarodnu pravdu kad god budem imao priliku za to.
*Na koji način velike sile zapravo potkopavaju i opterećuju međunarodni pravni sistem svojim željama i očekivanjima da ne budu na meti Suda?
– Kao što sam već napomenuo, na svakoj je državi pojedinačno da odluči da li želi da postane država-članica MKS-a ili ne. MKS i druge države nemaju pravo glasa kada je reč o toj odluci. Države koje nisu članice moraju, naravno, da poštuju želje drugih država kada je reč o pridruživanju Rimskom statutu i ne smeju da osujećuju rad MKS-a. Naročito je važno to da su potpisnice Rimskog statuta u obavezi da ne potkopavaju cilj i svrhu Rimskog statuta. To se generalno poštuje, tako da imamo dobru saradnju s mnogim državama koje nisu potpisnice Rimskog statuta, ali koje poštuju ulogu MKS-a u sprovođenju međunarodnog prava i borbi protiv nekažnjavanja za najozbiljnije međunarodne zločine. Međutim, voleli bismo da dobijemo jaču i aktivniju podršku za delovanja MKS-a od sve većeg broja država, kao i entiteta kao što je Savet bezbednosti UN.
* Smatrate li da je međunarodni pravni sistem pravedan?
– Međunarodni pravni sistem predstavlja tvorevinu članica međunarodne zajednice koje svojim delovanjima i sporazumima zajedno rade na uspostavljanju nove mreže pravila i normi. MKS konkretno predstavlja otelotvorenje tog principa – pregovori o uspostavljanju osnivačkog sporazuma MKS-a, odnosno Rimskog statuta, kulminirali su 1998. kada je u njima učestvovalo 160 država uz snažan angažman civilnog društva. To je rezultiralo Statutom koji počiva na pravnom sistemu celog sveta i štiti vrednosti koje poštuje međunarodna zajednica – prestanak nekažnjavanja počinioca najozbiljnijih međunarodnih zločina, sprečavanje budućih gnusnih zločina i zadovoljenje pravde za žrtve. MKS je čisto pravosudna institucija koja podupire najviše međunarodne standarde krivičnog prava kako je i dogovoreno među učesnicima pregovora i kao takva ne uzima u razmatranje politička pitanja. Pošto je to institucija koja počiva na sveobuhvatnom sporazumu između država iz svih regiona sveta i funkcioniše prema strogim sudskim standardima, ja verujem u pravičnost naših rezultata. Davanjem doprinosa međunarodnoj kulturi pravde i vladavini prava, MKS jača ideju da međunarodno pravo važi podjednako za sve.
*Na koji način se međunarodno pravo menja? Da li treba da preispitamo mehanizme međunarodnog pravnog sistema?
– Međunarodno pravo se stalno razvija, što određuju promene u svetu kojem ono služi. Međunarodno pravo je prvenstveno tvorevina država, ali i drugih elemenata koji daju svoj doprinos, kao što je civilno društvo. Konstantno preispitivanje je neophodno – međunarodni pravni mehanizmi, kao što je Međunarodni krivični sud, jesu složene institucije koje mogu da imaju koristi od dodatnog unapređenja. To je naročito važno s obzirom na to da pošto je MKS prvi međunarodni, nezavisni i stalni krivični tribunal, mi stalno izvlačimo lekcije iz dosadašnjih iskustava i unapređujemo našu praksu. Međutim, sve suštinske promene treba pažljivo razmotriti. O svim značajnim promenama treba da pregovara i postigne dogovor Skupština država-članica MKS-a, odražavajući saglasnost i zajedničke vrednosti sve veće zajednice MKS-a, koja sada uključuje 123 zemlje, od kojih je jedna Srbija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
