Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE) ocenio je u najnovijem izveštaju da su i dalje najveći problemi za povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku to što hrvatske vlasti onemogućavaju ostvarivanje ranijih stanarskih prava izbeglica ili dobijanje obeštećenja za gubitak tog prava.
U izveštaju, koji je juče predstavio generalni sekretar ECRE Bjarte Vandvik navodi se da u Srbiji živi oko 70.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske i 27.000 Srba koji su izbegli iz BiH.
Prema zaključku ECRE „politika vlasti Hrvatske prema izbeglim Srbima, od završetka sukoba 1995. do danas, predstavlja najveću prepreku zatvaranju izbegličkog poglavlja u regionu“. „Određeni rezultati u povratku urbanih Srba, bivših nosilaca stanarskih prava, postignuti su tek u poslednjih nekoliko godina, pre svega zahvaljujući insistiranju međunarodne zajednice“, piše u izveštaju. „Brojne ključne pretpostavke za održiv povratak još ne postoje“, a „bivšim nosiocima stanarskih prava ne priznaje se pravo na povratak u domove u kojima su prebivali pre početka oružanih sukoba“, stoji u izveštaju.
Takođe se kaže da se srpskim izbeglicama ne priznaje pravo na otkup stanova pod povlašćenim uslovima koje su ostvarivali ostali nosioci stanarskih prava, ali i oni kojima je takav otkup omogućen, iako nikada nisu bili nosioci stanarskih prava“. Srpskim izbeglicama se „ne vraća pokretna imovina koja je stavljena pod privremenu upravu Hrvatske, niti im se priznaje pravo na pravednu nadoknadu“.
Apel Evropskoj uniji
Međunarodna zajednica ne bi smela da zatvara oči pred dugogodišnjim problemom izbeglih i proteranih, bivših nosilaca stanarskih prava iz Hrvatske, piše u izveštaju ECRE. Ova organizacija poziva Evropsku uniju i druge aktere u međunarodnim odnosima da iskoriste sav svoj autoritet i da „političkim i pravnim sredstvima jasno ukažu vlastima Republike Hrvatske na potrebu rešavanja problema izbeglih i raseljenih nosilaca stanarskih prava“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
