Koliko puta ste u prethodna tri meseca čuli ili pročitali rečenicu u kojoj se kaže da je Milorad Miša Kosanović preporodio ekipu Novog Pazara? Sigurno posle svake utakmice, pa i jedine izgubljene ( ne računajući Kup ) pod njegovom komandom, one od Vojvodine u Novom Sadu. Pre njegovog dolaska govorilo se da Novi Pazar ima pojedinačni kvalitet, a nema tim. Ista imena tek kod Kosanovića postaju tim i to peti po vrednosti u Srbiji.
Ajde da zanemarimo utisak, koji je fenomenalan, tu su brojke da nas podsete šta je to Novi Pazar u devet kola koliko ga je vodio iskusni stručnjak postigao. Oslonimo li se samo na rezultate svih klubova od sedmog kola i prve prvenstvene utakmice Kosanovića sa Novim Pazarom doći ćemo do izuzetnog podatka, plavo – beli bi se našli na drugom mestu u šampionatu Srbije odmah iza Partizana. Na toj tabeli crno – beli bi imali 20 bodova, poredak četiri prva pratioca odredio bi se na osnovu gol razlike, obzirom da su klubovi koji Beograđanima dišu za vratom sakupili po 16 bodova. Najbolju ima i zato bi bio drugi Novi Pazar (11:5), slede Voždovac (10:7), Crvena zvezda (9:6) i Jagodina (12:10).
- Ono što navijače Novog Pazara u ovom trenutku najviše zanima je da li Kosanović ostaje u klubu?
– Nema razloga da ne ostanem.
- Mnogi su iznenađeni rezultatima, posebno igrom Novog Pazara u ovoj polusezoni. Jeste li i vi?
– Da je Novom Pazaru išlo onako kako se očekivalo sigurno da se ništa ne bi menjalo u toku prvenstva. Prilikom pregovora saopšteno mi je da Pazar ima igrače i nema igru. Rukovodstvo kluba procenilo je da je silazak u grupu timova koji se bore za opstanak, a Pazar je bio na pragu toga, nesrazmeran kvalitetu koji imaju. Iskreno, nisam mnogo pratio našu ligu, većina igrača bila mi je pre nepoznata nego poznata. Optimista sam postao već posle prve utakmice i poraza u Kupu Srbije od Sloge u Petrovcu na Mlavi. Kada smo dobili Jagodinu postalo je jasno da u rukama imam zanimljiv materijal. Mnogi su iznenađeni našim rezultatima, ja nisam. Recite mi, gde su ranije bili neki pojedinci bez kojih se igra Novog Pazara danas ne može zamisliti, gde je bio Bruno Matoš? Uspeh isključivo pripada igračima. Na meni i stručnom štabu ostalo je da im ugradimo veru i samopouzdanje, kada smo to postigli normalno je da je došlo do podizanja nivoa igre, na kraju, ne i najmanje važno, sve to nam je omogućilo da ih naučimo da se takmiče.
- Postoje i drugačija mišljenja. Napadač Sead Hadžibulić pre nekoliko dana raskinuo je ugovor sa klubom i tom prilikom izjavio da u igri niste napravili ništa specijalno, da je Pazar imao mnogo sreće.
– Ne komentarišem izjave igrača. Svako ima pravo da iznese svoje viđenje.
- Da bi se održala trenutna pozicija ili ako se želi krenuti korak-dva napred biće potreba i neka nova lica na terenu. Kakva su pojačanja potrebna Novom Pazaru da bi postao još ubojitiji?
– Ova polusezona je završena i na nju treba gledati kao na nešto što se dešavalo prošle godine. Najpotrebniji su po jedan igrač od klase na poziciji špica i u veznoj liniji. Veliko je pitanje da li se takvi profili fudbalera u ovom trenutku mogu pronaći.
- Mladih fudbalera iz Novog Pazara i dalje nema ni blizu prvog tima?
– Mladog Ruševića priključili smo prvotimcima za duel sa Voždovcem. Oni koji to zasluže igrom i ponašanjem neće se preskakati. Međutim, kada je reč o mlađim kategorijama Pazara tu iz korena mora da se renovira sistem rada. Dece je mnogo, a to znači da organizacija mora da se uozbilji. Ostanem li u Pazaru želim i hoću da pomognem i u tom delu. Sa postojećim kvantitetom ne sme da se dogodi da Novi Pazar ne pravi igrače, ne samo za sebe nego i za druge.
- Dok ste bili van glavne scene često ste se isticali kao jedan od najvećih kritizera našeg fudbala. Sada ste unutar tog sistema i još bolje vidite njegovo stanje. Šta ne valja u fudbalu Srbije?
– U naš fudbal i Zvezdu sam se vratio 2007. godine. Došao sam isključivo na poziv tadašnjeg direktora Crvene zvezde Dragana Stojkovića. Nisam se dugo zadržao, nije ni Piksi, jer nisam mogao da sarađujem sa ljudima koji ne znam s kojim pravom godinama vedre i oblače u fudbalu. Nisam imao želju da budem deo toga. I tada i danas se nerviram što je u njemu prisutno mnogo nesportskih radnika i menadžera. To nije slučaj samo u fudbalu, tako nam je u svim oblastima i to nas najviše „ubija“. Mnogo je pogrešnih ljudi na pogrešnim mestima. S druge strane, nisam se osećao prijatno kad sam bio van fudbala. U ovim godinama i sa ovolikim iskustvom trenerski poziv doživljavam kao igru. Jednostavno, uživam dok stvaram tim i kreiram igru. Kada bih i dalje gledao samo ono što se dešava van terena nikada više ne bih radio u našem fudbalu. Igrači su ti koji me drže, a ne ljudi u klubovima i uslovi za rad. Kada radim postojimo samo ja i ta deca, ništa više.
- A šta baš ne valja?
– Položaj u kojem se nalaze treneri i fudbaleri je izuzetno loš. Veliko je pitanje koliko će igrača i da li će uopšte preživeti. Moram priznati, liga nam je mnogo bolja nego što sam mislio. Međutim, stotine različitih faktora narušavaju njen kvalitet, infrastruktura je loša, s navijačima gotovo svi klubovi imaju problem. Veliki deo navijača sebi daje za pravo da kreira atmosferu u klubovima na način na koji oni misle da bi trebala da izgleda. Navijači nisu važniji od fudbalera. Igrači bez navijača mogu, navijači bez igrača ne mogu. Vođe navijača bi u dogledno vreme mogle da odigraju mnogo značajniju ulogu i svojim autoritetom disciplinuju one koji narušavaju imidž klubova, a narušavaju ga.
- Tokom čitave svoje karijere radili ste u dobro organizovanim klubovima. Sada ste u Novom Pazaru i verovatno ste primorani da se bavite i nekim stvarima koje nisu u direktnoj vezi sa terenom.
– Bilo gde da sam radio tim sam odvajao od kluba. Vrlo je lako obzirom da imam dosta iskustva i u tom delokrugu rada iz perioda predsednikovanja Vojvodinom. Koncentrisan sam na takmičenje. Ostale poslove obavljam pre i posle treninga. U Novom Pazaru imam rezultate i davno stečen autoritet. Klub pokušava i uspeva da me prati. Kako će biti ako produžimo saradnju to ne znam. Mi smo superligaši, ozbiljan tim, a imamo jako mnogo volontera. Mnogo toga, pa i to u hodu mora da se menja. Pomažem i pomagaću da se i ostale sitnice dovedu do nivoa korektnosti. Ipak, najvažnije je da zbog mnogih sitnica ne zaostajemo na polju rezultata.
Zečević, Vuković i Jevtović
Na devet utakmica u kojima je vodio tim Novog Pazara Milorad Kosanović je priliku da se pokažu dao dvadesetorici fudbalera. Sve utakmice odigralo je sedam igrača, trojica su imala njegovo apsolutno poverenje provevši na terenu svih 810 minuta (golman Zečević, Vuković i Jevtović ), Mijić je igrao 793 minuta, Kecap 780, Rusmir 694, a Pavlović 616 minuta. Osam nastupa ubeležio je Brazilac Matoš, po sedam Udovičić i Radivojević. Bek Ibrahim Arifović imao je najmanje vremena za dokazivanje treneru, svega devet minuta u dve utakmice.
Ne može stranac da vodi Srbiju
Kosanović je veliki protivnik dovođenja stranih stručnjaka na kormilo reprezentacije Srbije.“Deset godina se borim protiv načina rada u FSS. Kao potpredsednik stručnog odbora trenerske organizacije zajedno sa istomišljenicima, smenili smo Havijera Klementea. Malo nam je neuspeha bilo sa njim pa smo požurili u još veću grešku sa Dikom Advokatom. Imao je priliku da izabere najbolje i da nešto uradi. Šta je uradio? Ništa. Baš bih voleo da vidim šta bi on učinio u nekom našem klubu, primera radi u Novom Pazaru. Neverovatno je koliko se ne poštuju domaći treneri od strane čelnika fudbalske organizacije. Kada sam uzeo tri titule u Kini treneri iz Italije, Španije, Holandije i ostalih fudbalskih zemalja gledali su mi u leđa ili ih uopšte i nije bilo u najboljoj kineskoj ligi“, sa primetnim nezadovoljstvom se Kosanović osvrće na stručnost onih koji biraju selektora Srbije.
Večiti protivnik Terzića i Karadžića
– Problem klubova, koje je FSS uništio, jeste i što su ih „okupirali“ nesportski radnici u njima. Nisu svi takvi, ali ih ima mnogo. Oni imaju svoje fudbalere i insistiraju da igraju, da bi kasnije prisvojili novac od tih igrača kada odu dalje. Šta oni znaju o struci? To je problem. Sve dok se klubovi ne privatizuju ne možemo napred. Fudbalski savez Srbije je tek posebna priča. Sa Zvezdanom Terzićem vodim bitku od 2006. godine, a sa Tomislavom Karadžićem od 2008. Potpredsednik FSS i direktor svih mlađih reprezentativnih kategorija nekada veliki fudbaler Savo Milošević kaže da je sada sve jasno, zna se ko i za šta odgovara. Čime to oni koji su u FSS odgovaraju? Šta oni gube? Funkciju i ništa više. Valjda je cilj rada u mlađim kategorijama da se proizvede igrač za najbolju selekciju, a ne da se osvoji Evropsko prvenstvo. Sjajno je kad mala Srbija uzme evropsku titulu, ali šta smo uradili ako nismo dali klasnog fudbalera za A selekciju. Mnogi će reći da smo uz titulu prvaka kontinenta u omladinskoj konkurenciji dobili i velike fudbalere, a nismo. Jedan Isko već igra u prvom timu Reala, a nedavno smo ga gledali u porazu Španaca od naše reprezentacije. Nažalost, samo se nama tako nešto konstantno ponavlja, bez dlake na jeziku govori Kosanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
