Advokati u Vojvodini danas obustavljaju rad: Zašto to ne rade ostali advokati, sudije i tužioci?

Iako se može reći da je cela pravosudna profesija saglasna u stavu oko, u najmanju ruku spornih „Mrdićevih zakona“, advokatska, sudijska i tužilačka struka nisu saglasne o zakonskim načinima borbe protiv toga, ali i tajmingu eventualnih prekida rada.

Kako stvari za sada stoje, beogradski advokati još se nisu sastali i doneli odluku da li će se pridružiti obustavi, dok sudijska i tužilaška udruženja o toj opciji nisu raspravljala, ili bar donela jedinstven zaključak.

Vojvođanski advokati su pozvali i advokatske komore Srbije i Beograd da im se pridruže u obustavi, ukoliko se u međuvremenu ne stave van snage sporne zakonske izmene. Takođe, pozivaju i sudije i javne tužioce da ih podrže.

„Advokatska komora Vojvodine izražava duboku i opravdanu zabrinutost povodom nedavno usvojenih izmena seta zakona iz oblasti pravosuđa, koje po svojoj suštini i načinu donošenja otvaraju ozbiljna pitanja u pogledu očuvanja institucionalne ravnoteže, samostalnosti javnog tužilaštva, nezavisnosti sudstva i pravne sigurnosti građana“, saopštio je Upravni odbor AKV.

AKS: O obustavi na narednoj sednici Upravnog odbora

Vojvođanski advokati zahtevali su od Advokatske komore Srbije da donese odluku o obustavi rada u trajanju od tri dana.

Tanja Arsić iz UO Advokatske komore Srbije (AKS) kaže za Danas da će o obustavi raspravljati na narednoj sednici Upravnog odbora, koja će biti zakazana upravo da bi se odlučivalo o tome, ali da datum zasedanja još nije poznat.

Dušan Bratić, član Upravnog odbora AKS, kaže da će, zbog jedinstva advokature, glasati da se taj predlog usvoji.

– Glasaću da se usvoji predlog Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine, kako bi se održalo jedinstvo srpske advokature, što je uvek kategorički imperativ. Inače, smatram da je posezanje za obustavom rada preuranjeno i predstavlja neracionalno trošenje najjačih i najskupljih sredstava zaštite profesionalnih interesa, što u krajnjem koristi onima prema kojima je zapravo upravljeno jer se sopstvene snage upotrebom nesrazmernih sredstava iscrpljuju, objašnjava Bratić za Danas.

AKB: Podrška sudijama i tužiocima

Predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Prijović je ranije kazao za naš list da je na poslednjoj sednici UO doneta odluka da trenutno nije situacija za obustavu rada, ali da Komora „pomno prati dešavanja“ i da će „reagovati ako bude potrebno“.

On je napomenuo da su izmene zakona katastrofalne i da podržavaju kolege sudije i tužioce u nameri da one ne zažive u praksi.

– Za sada neće biti potrebe za takvim odlučivanjem, jer će u sredu ili četvrtak o obustavi rada odlučivati UO AKS. Svakako u ovoj situaciji odluka o obustavi bi trebalo da se donese za sve advokate, a ne pojedinačno, na nivou pojedinih komora, kaže Prijović u jučerašnjoj izjavi za Danas.

S druge strane, tužioci i sudije drugačije gledaju na sam institut obustave rada, a napominju i drugačiju poziciju u pravosudnom sistemu, u odnosu na advokate.

Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije (UTS), objašnjava da su advokati nezavisna profesija, dok su javni tužioci funkcioneri.

Sudije i tužioci diskriminisani

– Nismo u istoj poziciji u sistemu. Tužioci uvek moraju da ispune minimum procesa rada, obustava rada nema smisla ni svrhe, ako uvek imamo hitne predmete (pritvorske) koji moraju da se urade. Isto se odnosi na sudije. Naša funkcija, odgovornost i poštovanje zakona su najveća prepreka. Ono što mi možemo, da iskažemo naše neslaganje protestom, simbolički, poput kolega iz TOK, koji su izašli na stepenište Tužilaštva, a zatim se opet vratili na posao. Drugo, šta je zapravo zahtev i poruka obustave, sad kada je primena zakona počela, prošlo je osam dana od objave u Službenom glasniku? Ja mogu da se ne slažem sa pocedurom usvajanja zakona ali moram da ga primenjujem, jasna je Komlen Nikolić koja napominje da su zapravo tužioci ali i sudije na taj način diskriminisani, jer „ne mogu da štite svoja prava kao drugi“.

Kada je u pitanju zahtev AKV za izmenom već izmenjenih zakona, ona kaže da je „teoretski moguće“.

– „Mrdićevi“ zakoni su 22. decembra ušli u proceduru, 14. januara zakazana vanredna sednica, 30. januara izmene objavljene u Službenom glasniku. Znači, za manje od mesec i po su završili sve, navodi sagovornica.

Ipak, kao bolju opciju, podseća da su Ustavnom sudu već podneti zahtevi za ocenu ustavnosti i zakonitosti spornih izmena zakona, te da i Udruženje razmišlja da se pridruži svojim zahtevom.

Sutkinja Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije napominje da o obustavi rada advokata i eventualnom priključivanju, nisu raspravljali.

– Na sedici Upravnog odbora koja je održana pre 10-ak dana, zaista nismo raspravljali o tome. Tada smo raspravljali o pravu sudija na štrajk i veoma komplikovanim i nedefinisanim uslovima (u sadašnjem pravnom okviru) za donošenje odluke o tome, kaže Boljević za Danas.

Izmene predložio jedan čovek, bez analize i konsultacija sa strukom

Društvo sudija je i ranije saopštilo svoj stav o izmenama zakona. Podsećajući na prethodne pravosudne zakone, koje je pisala višečlana radna grupa Ministarstva pravde koju su činile predstavnici Ministarstva pravde i pravosudnih saveta, profesori, sudije i tužioci najviših instanci i drugi istaknuti pravnici, upozorava da je poslednje izmene „predložio jedan čovek, bez analize i konsultacija sa strukom“.

„O predlogu zakona, suprotno zakonima o VSS i VST, nije bilo pribavljeno mišljenje tih saveta. O tim zakonima koji su sistemski, jer uređuju državnu vlast, nije bilo ni stručne, a kamoli javne rasprave, iako se to podrazumeva. O tome se i sam Visoki savet sudstva oglasio i zahtevao povlačenje predloga iz procedure, a izjasnili su se, osim Društva sudija, i pojedini narodni poslanici, štaviše i predsednik Ustavnog suda, pa konačno i predsednik države. Takvim zaobilaženjem pravosudnih saveta se ugrožava njihova Ustavom i zakonima ustanovljena nadležnost da jemče i obezbeđuju nezavisnost sudija i sudova i samostalnost javnih tužilaca i tužilaštva uopšte. Kada se ovo posmatra zajedno sa nedavno predloženim Zakonom o Pravosudnoj akademiji i pratećim izmenama Zakona o sudijama, čijim bi usvajanjem pravosudni saveti bili praktično lišeni nadležnosti izbora sudija i javnih tužilaca, deluje da se radi o sistematskom pokušaju razvlašćivanja pravosudnih saveta i odstupanju od cilja nedavnih promena Ustava“, naveli su iz Društva sudija, dodajući da zakoni ni proceduralno ni sadržinski nisu dobri“.

Oni su naveli i da je za bilo kakvu promenu sudske mreže neophodna detaljna analiza opterećenosti sudova kako tokom određenog višegodišnjeg vremenskog perioda, tako i u odnosu na ostale sudove iste vrste i ranga u Srbiji. Pošto je za izradu kvalitetnih predloga ovakvih zakona neophodna međuresorska saradnja više ministarstava, uobičajeno je da predlagač takvih zakona bude Vlada. Zbog toga se i kaže da su ti zakoni sistemski. Nažalost, prilikom promene pravosudne mreže ništa se od ovog nije desilo, naveli su iz Društva sudija uz napomenu da pravi razlozi osnivanja suda ostaju nejasni, uz obrazloženje koje je neuverljivo i nepotkrepljeno potrebnim podacima, a da je Četvrti sud je formiran proizvoljno, bez analize, na neutemeljenim pretpostavkama.

Dušan Bratić navodi da je, kao član UO AKS, pripremio Memorandum o uticaju izmena pravosudnih zakona na vladavinu prava, samostalnost javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva u Srbiji, a koji bi trebalo da bude dostavljen Vladi Republike Srbije, Komitetu za ljudska prava UN (ICCPR) u formi „alternativnog izveštaja“, Specijalnom izvestiocu UN za nezavisnost sudija i advokata u formi „komunikacije specijalnom izvestiocu“, Evropskoj komisiji, Savetu Evrope, Venecijanskoj komisiji i Grupi država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope – GRECO.

Bratić u uvodu dokumenta upozorava da aktuelne izmene zakona ne vode otvorenoj autokratiji, ali vode „upravljanoj pravdi“, što je suprotno suštini vladavine prava.

„Poslenici prava u Srbiji, kao i u svim zemljama, ne očekuju savršeno pravosuđe, ali očekuju da pravosudni sistem ima unutrašnju sposobnost da se suprotstavi moći. Ovim izmenama se ta sposobnost značajno redukuje“, piše.

Vlast upravlja pravosuđem

Vladavina prava ne podrazumeva samo „postojanje zakona“, već predvidivost, jednakost i institucionalnu neutralnost. Suprotno tome, ovim izmenama se proizvodi sitem u kojem zakon postaje instrument upravljanja ishodima krivičnih postupaka, a ne neutralni okvir koji važi jednako za sve. Tako se društvo navikava na sistem u kojem vlast upravlja pravosuđem preko strukture, a ne pojedinačnim odlukama, što je zamaskirani i opasniji oblik nedozvoljene kontrole.

„Danas se poseglo za ovakvim modelom da bi se javno tužilaštvo od samostalnog nosioca krivičnog gonjenja pomerilo ka centralizovanom aparatu u kojem će nekoliko odabranih rukovodilaca, u ovom slučaju u VJT u Beogradu, odlučivati šta će se goniti, a šta ne u tekućim predmetima visoke korupcije i osumnjičenih nosilaca visokih državnih funkcija. Sutra će se, po ukazanoj potrebi, za ovakvom matricom posegnuti u privrednom sudovanju koje arbitrira u zaštiti ugroženih prava privrednih subjekata i investicija, što podriva pravnu i ekonomsku sigurnost u privrednom poslovanju i investiranju“, navodi Bratić.

U Memorandumu se ističe da AKS smatra da izmene pojedinih pravosudnih zakona „ne predstavljaju korak ka jačanju nezavisnog i profesionalnog pravosuđa, već stvaraju normativni okvir u kome pravosuđe postaje upravljivije, institucionalna samostalnost slabija, a mogućnost selektivne primene prava veća“.

Uz napomenu da ključni kriterijum ocene zakonskih rešenja nije samo njihova normativna forma, već njihov stvarni i predvidivi efekat u praksi, navodi se da „izmene umesto međusobne ravnoteže i kontrole tri grane vlasti, proizvode suprotan efekat, smanjenje unutrašnjih mehanizama otpornosti na politički i neformalni uticaj takav pristup transformiše javno tužilaštvo u sistem koji je organizaciono i funkcionalno podložniji spoljnim centrima moći“.

U odnosu na nezavisnost sudstva, navodi se da to nije apstraktno ustavno načelo, već operativna sposobnost sudije da odlučuje bez straha od institucionalnih ili karijernih posledica.

„Svako normativno rešenje koje tu sposobnost čini zavisnom od izmena zakona koje za cilj imaju strukturalno upravljanje ishodima u tekućim sudskih postupcima, predstavlja regresiju, čak i kada je formalno neutralno“.

Sužava se prostor za stvarnu samostalnost postupanja tužilaca

Posebno zabrinjavaju efekti izmena, piše u dokumentu, koje se odnose na organizaciju i funkcionisanje javnog tužilaštva.

„Uspostavljanjem pojačane centralizacije i koncentracije ovlašćenja u rukama užeg kruga rukovodilaca, u konkretnom slučaju rukovodilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, sužava se prostor za stvarnu samostalnost postupanja tužilaca, naročito u predmetima koji su politički, ekonomski ili društveno osetljivi. Takav model ne povećava odgovornost tužilaštva, već stvara uslove za selektivnost u krivičnom gonjenju, što je suštinski nespojivo sa načelom jednakosti svih pred zakonom utvrđenog Ustavom Republike Srbije“.

U kontekstu efikasne borbe protiv visoke korupcije i kriminala nosilaca javnih funkcija, AKS ocenjuje da usvojene izmene ne jačaju kapacitet države za efikasnu istragu i procesuiranje kriminala tzv. „belog okovratnika“, uključujući krivična dela nosilaca najviših državnih funkcija, već suprotno.

I sindikat pozvao na obustavu
Oglasio se i Sindikat sudske vlasti, koji je krajem januara pozvao sudije i tužioce da „odmah“ obustave rad u znak protesta zbog usvajanja seta pravosudnih zakona u Skupštini Srbije.
U saopštenju sindikata se navodi da ti zakoni nisu prošli javnu raspravu i nisu dostavljeni na mišljenje Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, „iako je to zakonska obaveza“.
„Ovakva procedura predstavlja grubo kršenje osnovnih standarda demokratskog zakonodavnog postupka i direktan udar na ustavni princip podele vlasti. Sindikat sudske vlasti zato poziva sudije i tužioce da odmah stupe u obustavu rada kao legitiman, ustavno zasnovan i zakonit oblik odbrane nezavisnosti pravosuđa i vladavine prava“, pisalo je u saopštenju.