To što je na poslednjem samitu u Briselu Francuska stala na stranu južnoevropskih članica EU, znači samo da Nemačka mora da traži nova partnerstva, rekao je predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije Hans Peter Kajtel, reagujući u Frankfurter algemajne cajtungu na pismo velike grupe nemačkih ekonomista upućeno u četvrtak nemačkoj javnosti, a povodom pritiska koji je na Nemačku izvršen tokom poslednjeg samita EU.
Kajtel je podržao i ekonomiste jer „i sa stanovništva nemačke privrede ne bi trebalo da postoji evropski spasilački fond za banke“, ali ni popustljivost nemačke kancelarke Angele Merkel, jer „niko ne zna kraljevski izlaz iz ove krize“.
Na pitanje da li je u odnosima između ključnog EU-para Nemačke i Francuske na poslednjem samitu EU došlo do takvih konceptualnih razlika koje su izazvale pukotine dovoljne za potrebu traženja novih unutar – EU partnerstava, ekonomista Miroslav Zdravković kaže da zasad ne vidi da se tu dešavaju neke promene ili da bi mogle da se dese.
Tokom aktuelnih nevolja kroz koje prolazi ekonomija evrozone oformila se nova interesna grupa predvođena Nemačkom, a koju čine Holandija i skandinavske zemlje, u kojoj Finska prednjači u zahtevima za nepopustljivost i strogoću prema krizom teško pogođenim državama južne Evrope. Zanimljivo da njihova gledišta ne deli i Austrija, koja bi grupi po prirodi stvari i svojoj ekonomskoj situaciji više pripadala, nego grupi zemalja oko Francuske, koje se zalažu za popustljiviji pristup.
„Na neki način bi novo jezgro EU mogle da čine Nemačka i Holandija i eventualno skandinavske zemlje, jer Nemačka i Holandija su najveće štediše u Evropi, a u svetu su veće štediše od njih samo Kina i Saudijska Arabija“, kaže Zdravković i dodaje da Nemačka i Holandija zajednički štede otprilike onoliko koliko Velika Britanija troši.“Na Nemačku i Holandiju se u EU vrši pritisak da više troše kako bi drugi imali više prostora za izvoz, jer se nemački i holandski suficit, jedan od najvećih na svetu, zasnivao uglavnom na deficitu ovih perifernih zemalja koje su sada u krizi“, kaže Zdravković. „Ali sve to još ne garantuje oštar lom u okviru Evropske unije“.
Zdravković, kao i 172 viđena nemačka ekonomska stručnjaka čije je pismo izazvalo negativne i odbijajuće reakcije i nekih njihovih takođe viđenih kolega ekonomista, koji ih optužuju da rečnikom nabijenim nacionalnim klišeima unose strah i nervozu u nedovoljno obaveštenu javnost, i same nemačke kancelarke Angele Merkel, smatra da se svim dosadašnjim merama EU i MMF-a, bez obzira na neke razlike, spasavaju samo banke, a ne i Grčka i grčki narod.“Pritom su francuske banke mnogo brže zbrisale iz Grčke nego nemačke“, kaže Zdravković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
