Nemačka, Francuska, Italija i Španija prioriteti Kremlja

Program naslovljen na ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova nosi spisak zemalja sa kojima će Rusija tragati za nekom vrstom „savremenog saveza“ sa kojeg je, međutim, izostavljena Britanija, što prema nekima predstavlja znak da će trend napregnutih odnosa dve zemlje nastao 2006. nakon ubistva Aleksandra Litvinjenka, kritičara Kremlja i bivšeg špijuna KGB u Londonu. Nemačka, Francuska, Italija i Španija su među 17 evropskih zemalja kojima će biti posvećena naročita pažnja, dok Britanija nije čak ni spomenuta iako je jedna od ruskih najvećih spoljnih investitora.

Cilj je da se garantuje ruskim firmama pristup evropskom finansijskom, industrijskom i energetskom tržištu te stvori „integrisano preduzeće“ za transfer proizvoda visoke tehnologije ka Rusiji. Program je izradio Lavrov kao odgovor na zahtev predsednika Dmitrija Medvedeva da spoljna politika zemlje podrži njegov ključni cilj a to je remont istrošene ekonomije, koja se i danas većim delom oslanja na nasleđa Sovjetskog Saveza.

Navodi se da će korišćenje francusko-nemačkog tandema pomoći da se stekne odobrenje za nove politike Rusije na nivou EU. Program takođe govori o trouglu Rusija -EU – SAD koji bi trebao da stekne još veće poštovanje na međunarodnoj pozornici.

Kada je reč o konkretnim projektima, sa Francuskom se razmatra otvaranje novih fabrika automobila „pežo-sitroen“ i „reno“ u Rusiji, zatim zajednički svemirski program sa Gvinejom, udružena obnova nuklearnog postrojenja Belene u Bugarskoj te dodatna još bolja saradnja između Gasproma i Elektricite iz Francuske. U Nemačkoj, to je podrška za gasovod Severni tok, zajednički rad na novom električnom laseru te proizvodnju Erbasa A350. U Italiji je cilj privući italijanske firme da ulažu u ruske železnice, luke i aerodrome te korišćenje saveta italijanskih stručnjaka za organizaciju zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014.

Ovakvom politikom biće ozvaničen veliki zaokret u odnosima prema SAD i NATO u donosu na abrazivni stil koji je u drugom predsedničkom mandatu usvojio Vladimir Putin. Interes Moskve, kako se navodi, jeste brza modernizacija koja zahteva pristup inostranim finansijskim i tehnološkim resursima. Stručnjaci upozoravaju da će biti težak zadatak ukloniti barijere za transfer visoke tehnologije iz SAD i uspostaviti jače veze sa „dinamičnijim zemljama u razvoju“, poput Brazila, Indije, Južne Koreje i Singapura.

Evropske zemlje Bugarska, Češka, Kipar, Estonija, Grčka, Litvanija, Letonija, Holandija, Portugal, Rumunija, Slovačka i Slovenija takođe su pomenute u tekstu. Bivši sovjetski vazali Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija u Ukrajina dobiće takođe posebnu pažnju u budućim odnosima sa Rusijom.

Pojedine prestonice Unije, uključujući i Varšavu, zabrinute su za ovu promenu tona Moskve. Poljski ministar inostranih poslova Radek Šikorski izražava skepsu u ideju o velikoj transformaciji Rusije. on kaže da ako je Moskva ozbilja povodom nuklearnog razoružanja trebalo bi da smanji broj bojevih glava u svojim skladištima da 2.000 na 220, što je ukupna broj bojevih glasa koje poseduju države EU. Šikorski izražava bojazan da je Partnerstvo za modernizaciju pokušaj odabira najpogodnijih subjekata iz bilateralnog sporazuma, ostavljajući po strani brojna pitanja naročito vladavinu prava u Rusiji. Mađarsko ministarstvo spoljnih poslova deli stav Šikorskog, navodi se u diplomatskim krugovima.

Papir Kremlja predočava rusku ekspanziju u energetskom sektoru Estonije, Letonije i Litvanije. Takođe se savetuje sticanje udela u beloruskim petrolejskim rafinerijama i ukrajinskom gasovodu, kao važnoj strateškoj imovini.

„Ako pogledate šta je Rusija činila u postsovjetskim zemljama u proteklih nekoliko meseci, ovo je vraćanje kontrole nad lukom od severa ka jugu. Istočno partnerstvo je mrtvo“, kaže jedan zvaničnik EU misleći na politiku Unije prema postsovjetskom obruču.