Foto FoNet Milica VučkovićDirektor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je danas da najave ukidanja Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) deluju politički motivisano i povezano sa aktuelnim istragama, ukazujući da takvi potezi potkopavaju borbu protiv visoke korupcije i obaveze Srbije prema EU, saopšteno je danas na konferenciji za novinare.
Nenadić je rekao da je posebno problematično to što Ministarstvo pravde istovremeno u strateškim i operativnim dokumentima navodi TOK kao ključnu instituciju, dok pojedini ministri i poslanici zagovaraju njegovo ukidanje.
On je podsetio da Evropska unija (EU) godinama zahteva rezultate u procesuiranju visoke korupcije, što je upravo u nadležnosti tog tužilaštva.
Govoreći o konkretnim predmetima, ocenio je da su aktuelni slučajevi, poput istrage o projektu Generalštaba i padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, otvorili pitanje da li se ukidanje tužilaštva zagovara kako bi se zaštitili pojedini funkcioneri izvršne vlasti.
Dodao je da Srbija nikada nije sprovela suštinsku raspravu o ustrojstvu antikorupcijskih organa, te da tužilaštvo godinama ima skroman učinak u predmetima korupcije u odnosu na druge oblike organizovanog kriminala.
Nenadić je upozorio da se u zvaničnim saopštenjima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) često mešaju korupcija i finansijski kriminal, što stvara privid većeg broja slučajeva, dok sistemski problemi – poput izostanka proaktivnih istraga, nekažnjivosti i nedostatka institucionalne odgovornosti – ostaju nerešeni.
Ukazao je i na nedostatke Nacionalne strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije, navodeći da se ključne reformske mere ne sprovode i da ne postoje zvanični izveštaji o realizaciji.
Miloš Đorđević iz Transparentnosti ocenio je da je slučaj Generalštaba ilustracija najopasnijih oblika korupcije, navodeći da leks specijalis predstavlja „prilagođavanje opštih pravila privatnim interesima“ i pokušaj „ozakonjenja prethodnog kršenja propisa“.
Đorđević je dodao da su poslanici vladajuće većine tim predlogom zakona izbegli obavezu javne rasprave i pribavljanja mišljenja Agencije za sprečavanje korupcije, te da se time zakonodavna vlast nedopušteno umešala u nadležnosti izvršne vlasti.
Đorđević je ukazao da postoje indicije o prikrivenim interesima i unapred dogovorenim poslovima, navodeći da dokumenti objavljeni nakon izbijanja afere pokazuju da je partner za izgradnju objekata bio odabran pre usvajanja zakona.
Naveo je da se država obavezala na značajne finansijske rizike i moguće odštete, kao i da se projekat može izvesti mimo javnih nabavki pozivanjem na međunarodne sporazume.
Govoreći o reformskoj agendi, Đorđević je rekao da vlast nije povećala transparentnost projekata i da objavljene informacije o ugovorima sadrže tek osnovne podatke, bez finansijskih detalja.
Prema njegovoj oceni, vlast nema nameru da omogući potpuni uvid u velike infrastrukturne projekte, iako reformska agenda i zahtevi javnosti nalažu objavljivanje celokupne dokumentacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
