Nemci i Francuzi se otimaju za „najbolji deo kolača“

Prva ministarka spoljnih poslova EU uglavnom će voditi takozvanu „šatl diplomatiju“, kao što je to bio slučaj s specijalnim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost, Havijerom Solanom, koji je tokom dva mandata putovao gotovo svakodnevno, a 11 novih specijalnih predstavnika podnosiće izveštaje Eštonovoj. Za razliku od šefice diplomatije, generalni sekretar uglavnom će provoditi vreme u Briselu kako bi nadgledao aktivnosti diplomatskog kora. Između ostalog, zvaničnik koji stupi na tu dužnost, imaće zadatak da nadzire grupu od šest generalnih direktora, kao i veliki broj zaposlenih u različitim odeljenjima diplomatske službe, poput vojnih zvaničnika koji će pokretati inostrane misije, obaveštajce i sektor zadužen za uspostavljenje komunikacije s drugim institucijama Unije.

Prema novim pravilima, zamenici generalnog sekretara neće imati administrativne dužnosti, a šefica diplomatije ima odrešene ruke da donosi odluke o njihovom razrešenju. Budući da su svesni činjenice da bi otvoreno lobiranje za pojedine kandidate donelo više štete nego koristi, imajući u vidu dosadašnju praksu da oni koji se u prvi mah smatraju favoritima za preuzimanje značajnih funkcija uglavnom prvi ispadaju iz trke, zvaničnici najuticajnijih država članica EU vode tajne pregovore u pokušaju da ubede Eštonovu da podrži njihove sunarodnike. Diplomatski izvori tvrde da se francuski i nemački političari svim silama trude da nametnu svoje kandidate, kao što su francuski ambasador u SAD Pjer Vimon, i pomoćnik nemačke kancelarke Angele Merkel, Kristof Hojsgen, koji priželjkuju funkciju generalnog sekretara diplomatske službe. Istovremeno, Francuskinja Kristin Rožer verovatno će postati predsednica Komiteta EU za politiku i bezbednost, što je podstaklo Nemačku da intenzivira napore u cilju obezbeđivanja dobrih pozicija za svoje kandidate. „Uticaj Berlina bi oslabio ukoliko nijedan Nemac ne preuzme važnu funkciju u diplomatskom koru Unije“, ocenio je neimenovani diplomata.