Nenadić o hapšenjima Momirovića i drugih: Značajan događaj, ne može se reći da je bio očekivan

„Naprotiv, mi smo od tužilaštava navikli na to da se mnogi slučajevi gde postoje validne informacije da je moglo biti korupcije veoma dugo ne ispituju i pogotovo smo navikli na to da ljudi koji su visoko pozicionirani u strukturi vlasti ne budu predmet istraga ili krivičnog gonjenja“, rekao je Nenadić za televiziju N1.

Istragom tužilaštva obuhvaćeni su bivši ministri građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i Goran Vesić, pomoćnica ministra Anita Dimoski, kao i pojedini funkcioneri Infrastruktura železnica Srbije i firmi koje su radile na tim poslovima, a svima je određen pritvor do 30 dana.

Da postoje neki razlozi koji govore u prilog samostalnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, prema rečima Nenadića, moglo se zaključiti nedavno kada se dogodio slučaj vezan za Generalštab, kada je priveden v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić zbog sumnje da je falsifikovao dokument kojim je tom zdanju ukinuto svojstvo kulturnog dobra.

„Očigledno je bilo i u jednom i u drugom slučaju da ta hapšenja i pokretanje postupaka nisu po volji vlasti, što su oni saopštavali i javno i putem medija“, dodao je on.

Kazao je i da je to prvi put da se on seća da se tužilaštvo dotaklo pitanja korupcije u nečemu što „već po samoj prirodi predstavlja koruptivni aranžman“.

„Način na koji država Srbija zaključuje ugovore o svojim najvažnijim infrastrukturnim projektima je, moglo bi se reći, koruptivan, ali je to jedna legalizovana korupcija zahvaljujući međudržavnim sporazumima koji stavljaju van snage odredbe Zakona o javnim nabavkama“, rekao je Nenadić.

Upitan o tome što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvo pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke koji su osumnjičeni da su u Novom Sadu pretukli dvoje studenata, a potom i devojku koja je studentkinju udarila automobilom na protestu u Beogradu, Nenadić je naveo da u zakonu postoji mogućnost da se neko oslobodi od krivičnog gonjenja, ali je dodao da smatra da bi u toj oblasti morala da postoje neka pravila.

„Naravno da bi trebalo da postoje nekakva pravila i u tom pogledu, ali koliko znam, ona nisu precizirana koje su to okolnosti u kojima se tako nešto može učiniti. To je ono što može predstavljati frustraciju ne samo za javnost, nego pre svega za ljude u tužilaštvima ili policiji, koji otkrivaju neka takva krivična dela“, kazao je on.

Naveo je i da je procedura pomilovanja takva da se prvo ministar pravde obraća predsedniku države sa molbom ili predlogom da to učini, ali da je u ta dva slučaja problematično što ministar pravde „ni na koji način nije objasnio zbog čega je predložio da se tako nešto učini“, kao i da li je to učinio.