Neodlučni Kinezi i surovi Amerikanci najbolji saradnici

U proteklih nekoliko godina, sve veći broj Amerikanaca u svojim 20-im i 30-im uputilo se u Kinu u potrazi za poslom, namamljeni pre svega kineskim ekonomskim usponom.

„Tesna saradnja dveju zemalja u poslovnoj i naučnoj sferi čini kinesko-američko partnerstvo jednim od najuobičajenijih na kineskim radnim mestima“, kaže Vas Taras, profesor menadžmenta na univerzitetu Severna Karolina. Ali dve grupe se i te kako razlikuju. Amerikanci su na primer više izloženi principima slobodnog tržišta. „Radno mesto je izgleda jedinstveni proces učenja za moju generaciju“, navodi Neng Zao (28) koja radi u privatnoj firmi u Pekingu. Zaina generacija je rođena nešto nakon kineskog otvaranja prema Zapadu u vreme Denga Ksiaopinga nekadašnjeg lidera Komunističke partije Kine i uticajnog reformiste. Šin Leov (28) osnivač socijalne mreže Neoča iz Šangaja, kaže da mladim Kinezima koji se zapošljavaju nedostaje mnogo predznanja. On navodi primer svojih kolega koji na koledžu nisu ni koristili internet, za razliku od američkih studenata.

Prilikom zaposlenja na mestu menadžera u Kini ljudi sa zapadnim iskustvom u startu dobijaju veće plate. Stranci zarađuju čak 15 odsto više od svojih kineskih kolega na sličnijm pozicijama, kaže Makjl Norman, potpredsednik američke konsalting firme. „Ukoliko neko traži stranog radnika koji poznaje zapadne principe, kompanije su spremne da mu plate mnogo više“.

Sa druge strane, kineski radnici imaju dublje razumevanje na primer konfučijanizma i komunizma, koji igraju važnu ulogu u njihovoj kulturi i ekonomiji. „Na Zapadu postoje takve premije na primer za brže obavljanje radnog zadatka. Međutim, kada radite u Kini, potrebne su veštine da slušate, budete strpljivi i budete lojalni u obavljanju posla“, kaže Šin.

Ming Alterman (25), rukovodilac u digitalnoj medijskoj firmi u Šangaju, jedini je Amerikanac među 40 zaposlenih u njegovoj firmi. On smatra da Amerikanci moraju da razumeju važnost uspostavljanja takozvanog guanxi – specifičnog odnosa sa rukovodstvom ne samo na radnom mestu već u privatnom životu. „U Kini je realno očekivati da postanete prijatelj sa svojim šefom“, kaže Alterman.

Današnja generacija mladih kineskih radnika odrasla je i obrazovala se u sistemu u kojem se cenila poslušnost i učenje napamet. Njihove američke kolege imale su iskustva sa većom tolerancijom u odnosu prema autoritetima te izražavanja sopstvenog mišljenja. Ovakvi suprotni načini odrastanja i obrazovanja danas se zapažaju i tokom komunikacije na radnom mestu.

Kada je Korin Dilon (25) počela da radi u jednoj multinacionalnoj kompaniji u Pekingu primetila je izvesnu kolebljivost i otpor njenih kineskih kolega prema izražavanju sopstvenih stavova, koji su prema njenom mišljenju ukorenjeni u pogledima o hijerarhiji.

„Zbog toga su stranci često na rukovodećim pozicijama u kompanijama, a i onda kada nisu prisutno je razumljivo poštovanje kineskih ljudi prema njima, koji ne žele da ulaze u sukob mišljenja sa njima zbog straha da će pomisliti da su neučtivi“, smatra Dilonova, koja je direktorka za prodaju i marketing u ovoj kompaniji.

Neng Zao se seća svoga iskustva u radu sa Amerikancima u američkoj agenciji u Pekingu. Bila je u situaciji koju je doživela kao poniženje, dok je za njenog američkog šefa to samo bilo direktno izražavanje mišljenja. „Sećam se koliko mi je bilo neprijatno kada mi je šef rekao da nije zadovoljan nečim što sam uradila. Kineski način da se saopšti slično bi bi mnogo indirektniji“. Stilovi komuniciranja, prema profesoru Tarasu, veliki su izazov na radnom mestu. „Amerikanci često doživljavaju Kineze kao neodlučne, nepoverljive i nedovoljno grube, dok Kinezi vide Amerikance kao surove i nesmotrene“. Uprkos razlikama od ovakvog kinesko-američko partnerstva obe zemlje imaju ekonomske i političke koristi. „Kini su potrebni radnici koji razumeju Kinu i Zapad. Sa druge strane, Americi su potrebni ljudi koji u potpunosti razumeju Kineze, njihov način nadmetanja i saradnje. Spoj američko-kineskog u Kini je najbolji način da neguju ovo razumevanje za budućnost“, kaže Majkl Norman.