Neopravdano zveckanje oružjem

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Američki državni sekretar Džon Keri izrazio je bojazan zbog ruskog raketnog naoružanja, navodeći da niko ne želi da „vidi situaciju u kojoj se klizi prema eri Hladnog rata“. „Niko ne bi trebalo da čuje ovakve vrste izjava od lidera jedne uticajne zemlje a da se ne zabrine koje su posledice toga“, kazao je Keri na konferenciji za novinare.

Stručnjaci ukazuju da Vašington i Moskvu i dalje obavezuje Ugovor o smanjenju strateškog naoružanja (START) – koji se odnosi na strateške nuklearne bojeve glave – na po 1.550 jedinica, i koji ograničava broj strateških nuklearnih lansera na 800 do 2018.

Iako Putin nije precizirao koje rakete će biti dodate nuklearnom arsenalu, ukazao je da imaju domet od najmanje 5.500 kilometara. Ruski predsednik je ponovio da želi da se suprotstavi rastućim bezbednosnim pretnjama te da ima pravo da rasporedi nuklearno oružje na Krim. Ovakvi komentari, tvrde analitičari, samo doprinose podgrevanju antizapadnih osećanja i doprinose jačanju podrške Putinu, mada izazivaju uznemirenost na Zapadu naročito kod zemalja blizu ruske granice.

Odgovarajući na Putinove najave, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg optužio je Rusiju da „neopravdano zvecka oružjem“ i ukazao da je sve ovo „destabilizujuće i opasno“. Stoltenberg je na konferenciji za novinare u Briselu kazao da ovakva retorika iz Moskve objašnjava pojačanu spremnost zapadne Alijanse da brani svoje članice koje su najbliže Rusiji.

Litvanski ministar odbrane Juozas Olekas izjavio je da je planirano razmeštanje američke vojne opreme u Istočnoj Evropi, uključujući i njegovu zemlju, ključni korak da se osigura odbrambeni kapacitet regiona zbog rastuće vojne snage Rusije. „Nemamo drugih mogućnosti. Ako ne učinimo ništa, poslužili bismo Rusiji kao provokacija, kao što je bilo u Ukrajini“, kazao je Olekas, prenosi Rojters.

Vojni stručnjaci ukazuju da povećana vojna potrošnja opterećuje ruski nacionalni budžet u vreme kada ekonomija zemlje ionako klizi ka recesiji, zahvaljujući zapadnim sankcijama i smanjenju cena nafte. Kremlj nastoji da prikaže potrošnju za ruski vojni sektor kao pokretač ekonomskog rasta, dok Putinovi kritičari kažu da je to preterano i na teret poreskih obveznika.

Produžene sankcije Rusiji

Komitet stalnih predstavnika zemalja-članica EU odobrio je nastavak ekonomskih sankcija Rusiji na šest meseci do kraja januara 2016. godine, prenosi Rojters, pozivajući se na izvore. Komitet stalnih predstavnika zemalja-članica EU u sredu je razgovarao o nastavku ekonomskih sankcija protiv „Rusije i Krima“, prenosi Sputnjik. Za nastavak sankcija EU potrebno je sastaviti zakon koji će zvanično odrediti novi rok.

Osim principijalne odluke o nastavku sankcija, EU takođe predstoji da odredi kada će mere biti produžene. Konačna odluka o nastavku sankcija će doneti Savet ministara zemalja-članica EU. Ministarstvo finansija Ruske Federacije uračunalo je u svoje prognoze produžetak sankcija Zapada protiv Rusije, saopštio je ruski ministar finansija Anton Siluanov.