Nesalomivi duh

Ingrid Betankur Ingrid Betankur Pulećo, bivši predsednički kandidat Kolumbije, koju je 23. februara 2002. kidnapovala pobunjenička grupa Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC), u sredu se sa još 14 talaca napokon našla na slobodi. Njenu sudbinu tokom niza godina provedenih u zatočeništvu pomno je pratila i Francuska, pošto Betankurova ima i francusko državljanstvo. Ingrid i njenu pomoćnicu Klaru Rodžas otela je grupa pobunjenika tokom predsedničke kampanje u oblasti na jugu Kolumbije koja se nalazi pod kontrolom FARC-a.
Pošto se u vazduhoplovnoj bazi u Bogoti sastala sa svojom porodicom, Betankur se srdačno zahvalila šefu države Alvaru Uribeu, svom rivalu sa predsedničkih izbora 2002. Da tokom godina provedenih u zatočeništvu nije klonula duhom pokazuje i izjava da će nastaviti da se bori u cilju ostvarenja ambicije da postane predsednik Kolumbije. Štaviše, najavila je posetu Francuskoj u znak zahvalnosti predsedniku Nikoli Sarkoziju, koji se svesrdno zalagao za njeno oslobađanje.
Betankurova je rođena 25. decembra 1961. u Kolumbiji, ali je odrasla u Parizu gde je njen otac Gabriel Betankur Mehia bio diplomata. Njena majka Jolanda Pulećo, nekadašnja mis Kolumbije, bila je član kolumbijskog kongresa. Ingrid je pohađala škole u Francuskoj, Engleskoj, kao i u Kolumbiji, a diplomirala je na Institutu političkih nauka u Parizu. Godine 1983. udala se za francuskog diplomatu Fabrisa Deloja s kojim ima dvoje dece Melani i Lorenca. Zahvaljujući ovom braku dobila je francusko državljanstvo. Sredinom 1990-ih Ingrid se razvodi od Deloja i udaje se za kolumbijskog marketinškog stručnjaka Žana Karlosa Lekomptea.
U Kolumbiju se vratila 1989. kada je uplovila u političke vode. Zahvaljujući svom angažovanju u borbi protiv korupcije, 1994. je izabrana za člana Donjeg doma parlamenta. Četiri godine kasnije osnovala je Zelenu partiju, a potom je izabrana za senatora. Tokom mandata, oštro je kritikovala administraciju predsednika Ernesta Sampera, koji je bio optužen za primanje mita od narko-kartela Kali. U maju 2001. kandidovala se za predsednika Kolumbije. Za vreme političkog angažmana više puta joj je prećeno smrću, što ju je navelo da decu iz prvog braka pošalje na Novi Zeland s bivšim suprugom.