Ni privatizacija ni patronat države nisu prihvatljivi

Jedan od razloga za takvo rešenje, kako je u izjavio za Mađar So objasnio Rade Veljanovski, jedan od autora Nacrta strategije, jeste taj što „politička oligarhija ne zaobilazi ni manjinske zajednice, te stranke manjina mogu da vrše pritisak na medije pojedine zajednice“. On takođe ukazuje na evropsku praksu u kojoj je ne postoje mediji u državnom vlasništvu na bilo kom nivou, osim kada su u pitanju javni servisi.

Tamaš Korhec, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, međutim, smatra da je ova strategija neprihvatljiva jer „dokument ne daje odgovor na to kako bi država trebalo da obezbedi posebne budžetske potrebe manjinskih medija“, budući da manjinski mediji ne bi mogli opstati u tržišnim uslovima.

– Oni koji tvrde da su ova rešenja u skladu sa evropskom praksom dokazuju svoju neinformisanost jer postoje mnogi drugačiji primeri svuda u Evropi – rekao je Korhec za Mađar So, najavivši nove predloge i primedbe ovog saveta na Nacrt strategije.

Da strategija nije dorečena tvrdi i Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, podsećajući na specifičan položaj manjinskih medija. Manjinski mediji ne bi smeli biti privatizovani, niti bi bilo dobro bi nacionalni saveti osnivaju nove medije, ili preuzimaju nova osnivačka prava. – Ukoliko nacionalni saveti dobiju preširok monopolski položaj unutar medijske scene sopstvene zajednice, onda to može dati prostora za političke pritiske. To naročito važi unutar onih zajednica u kojima dominira jedna politička stranka – kaže Gruhonjić, podsećajući i na to da manjinske medije, kao ni bilo koji lokalni medij, ne smeju da finansiraju lokalne samouprave. – Mnogi saradnici lokalnih medija više uopšte i ne poznaju osnove novinarstva i čoveku se nameće utisak da rade kao službenici propagandnih kancelarija lokalnih vlasti – kaže Gruhonjić ističući da bi se zbog svega toga moralo pronaći rešenje da se manjinskim medijima obezbedi sigurna i stalna podrška koja bi im omogućila nezavisnost.