Svakih deset dana u Srbiji bude ubijena jedna žena na najbrutalniji način, a ubistva su najradikalnija posledica dugogodišnjeg nasilja nad ženama, istaknuto je juče na konferenciji na kojoj je predstavljena kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ u organizaciji više ženskih nevladinih organizacija.
Suzana Antić Ristić, predstavnica Odbora za ljudska prava iz Vranja, navela je da je od 2002. od kada radi SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, jedini na području juga Srbije, primljeno više od 2.500 poziva, od kojih se 90 odsto odnosilo na nasilje nad ženama. Prošle godine, kako je dodala, oko 220 poziva uputile su žrtve nasilja u porodici. Ona je istakla da je neophodna hitna primena zakona, kao i češća upotreba mera zaštita od nasilja u porodici.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova u razgovoru za Danas ističu da su žrtve nasilja u porodici najčešće ženskog pola i to punoletne osobe koje žive u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. Motivi nasilnika su, prema rečima našeg sagovornika iz MUP-a, osveta, ljubomora, netrpeljivost, socijalne prilike, a nastaju i kao posledica ratnih sukoba.
– Cilj nasilnika je postizanje kontrole i moći nad žrtvama upotrebom sile, zastrašivanjem i manipulacijom – navodi sagovornik. On dodaje da u određenom broju slučajeva iz takvih porodica ili situacija, kojima deca često prisustvuju, izrastu budući nasilnici.
– Svaki oblik nasilja obično se dobro čuva unutar porodice, a nasilnik sebe predstavlja kao porodičnog i uglednog građanina. Žena zbog toga strahuje da joj okolina neće poverovati da trpi nasilje i da je neće podržati kada odluči da napusti partnera – ističe sagovornik iz MUP-a.
On dodaje da su od uvođenja krivičnog dela nasilje u porodici, žrtve ohrabrene da to prijavljuju, a „saznanja o tome prijavljuju i komšije, srodnici, zdravstveni radnici, radnici centara za socijalni rad, školski psiholozi i pedagozi, kao i predstavnici nevladinih organizacija“.
– Žene koje trpe dugogodišnje zlostavljanje, maltretiranje, nasilje od supruga, ukućana, srodnika, ne prijavljuju to nadležnim organima često zbog želje za očuvanjem porodice, ali i iz straha od ekonomske zavisnosti, gubitka posla ili nezaposlenosti, promene mesta boravka, gubitka starateljstva nad decom, reagovanja srodnika i okoline, straha od nasilnika – dodaje sagovornik.
Kako kaže, nasilnici često svoje žrtve na različite načine izoluju od porodice i prijatelja, braneći im kontakte sa njima, kontrolišući svaki telefonski razgovor, komunikaciju i kretanje. On dodaje da kod krivičnog dela ubistva ili teškog ubistva, silovanja izvršenog nad ženama učinilac može da bude suprug, član porodice, partner, srodnik, prijatelj, ali i nepoznata osoba.
Prema njegovim rečima, krivična dela protiv polne slobode mogu se manifestovati i kroz dugogodišnje seksualno zlostavljanje u okviru porodice, a nasilnici mogu biti iz nižih socijalnih slojeva, često bez stalnog zaposlenja ili mesta stanovanja.
„Ako mrtve ustanemo“
Kampanja pod nazivom „Nijedna žena manje, nijedna mrtva više“, počeće danas i trajaće do 10. decembra. Na jučerašnjoj konferenciji za medije predstavljen je i sajt Mreže žena protiv nasilja u Srbiji. Kampanja počinje performansom Putujućeg feminističkog karavana „Ako mrtve ustanemo“.
Do avgusta ubijeno 14 žena
Prema podacima MUP-a, od januara do avgusta ove godine u Srbiji je ubijeno 14 žena, od kojih je sedam žena ubio počinilac kojeg one poznaju, a teško ubistvo je izvršeno nad 12 žena, od kojih je takođe sedam ubistava izvršio poznat počinilac. Dve žrtve su bile maloletne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
