Niti ćemo ućutati, niti progovoriti kad nas zakon štiti

Ne traži tužilaštvo informacije o pretnjama kojima su gotovo svakodnevno izloženi novinari naše redakcije, pa i sam Bokić, već želi ni manje ni više nego da im otkrije svoj izvor.

Bokić je naime došao do službene beleške posle hapšenja novosadskog advokata Nemanje Aleksića, ove godine u aprilu, i objavio ono što je policija u njoj napisala.

Sada taj isti advokat Aleksić želi da sazna ko je Bokiću dostavio službenu belešku. I ne samo to, već i kada mu je dostavljena, da li belešku još uvek poseduje i da mu se naloži da je preda policiji ukoliko je još uvek u njegovom posedu.

Prirodno je da je advokat Aleksić znatiželjan, ali je zabrinjavajuće da sa svojim dugogodišnjim radom u advokaturi i nemalim brojem tužbi podnetim protiv novinara i medijskih kuća, ne zna da je izvor za novinara – neprikosnoven.

I ne samo za novinara nego i za pravosudni sistem. Prema Zakonu o javnom informisanju i Kodeksu novinara Srbije, novinar nije u obavezi da odaje svoje izvore. Sud to može da naloži samo u slučajevima kada se informacija tiče krivičnog dela za koje je zaprećena zatvorska kazna od pet i više godina.

Ako već advokat Aleksić to ne zna, trebalo bi barem tužilaštvo, a ne da se bruka pozivajući novinare za ovakve stvari i još pod pretnjom da će biti privedeni ukoliko se ne odazovu.

Ili se tužilaštvo uplašilo renomiranog advokata dobro poznatog u naprednjačkim krugovima, a najpoznatiji klijent mu je verovatno Goran Vesić.

Ovaj slučaj je još jedan u nizu dokaza za već izlizanu floskulu da „institucije u Srbiji ne postoje“, da su zarobljene i slično.

Ali postoje i dalje ljudi sa integritetom koji časno i pošteno obavljaju svoj posao. Novinari Danasa to svakako jesu. Takav je i Bokić koji sigurno neće odati svoj izvor, ma čemu se advokat Aleksić i kompanija nadali. Makar nosili i bejzbol palice.

Premlaćivani su profesionalni novinari, prećeno im je, zastrašivani su posebno u poslednjih godinu dana, a provlačeni kroz tabloidno blato gotovo svakodnevno. Ali ućutati nećemo. A boga mi ni progovoriti, kada je zakon na našoj strani.