Decenijama se u Srbiji govori o mogućnostima navodnjavanja, a na terenu i dalje nema konkretnih rezultata. Po površinama oranica koje se navodnjavaju na dnu smo evropske lestvice. Bogata Mačva, sa najkvalitetnijom zemljom, čeka potez države da se ovom problemu pristupi sistemski. Ujedno to bi rešilo i pitanje poplava koje s vremena na vreme nanesu veće štete od ulaganja u prevenciju. Tako postoji spreman projekat za navodnjavanje 8.000 hektara obradive zemlje u Mačvi, a nije se dalje krenulo od početka i najavljivanja ulaganja arapskog kapitala.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }
– Prošlog leta imali smo katastrofalne posledice suše na kukuruzu, soji i krmnom bilju. Na pojedinim njivama prinos je smanjen i do 70 odsto. Za treći otkos nema ni govora. Dok država ne pokrene sistem crpnih stanica i pumpi, postavljanjem vodoustava i brana na kanalima drugog reda i Cerskom obodnom kanalu, kao i organizovanjem poljoprivrednika u korisnike voda, nećemo imati nikakvih rezultata, samo velike štete, kaže Predrag Srdanović, zamenik direktora Direkcije za poljoprivredu Šapca.
Dešava se apsurdna situacija da i one njive pored kanala desetkuje suša. Gradska uprava bila je voljna da pomogne zemljoradnicima, ali od inspekcije za vode stigla je zabrana da se bilo šta radi na kanalskoj mreži prvog reda, koja je u nadležnosti države. Upućen je i dopis Ministarstvu poljoprivrede i JP „Srbijavode“, ali pravog odgovora nema.
I dok se godinama trpe velike štete od suše kao i od poplava, umesto velikih prinosa, treće žetve i sličnog što se radi u drugim zemljama, ovde nema pozitivnog pomaka. Naravno i to je deo „gluvih telefona“ između lokalne samouprave, koju predvodi koalicija oko stranke Zajedno za Srbiju i republičke vlade.
Problemi i oko čišćenja vodotokova
Ima nesuglasica i oko radova na čišćenju vodotokova i kanala prvog reda u nadležnosti države. I dok su prošle godine očišćeni kanali i vodotokovi drugog reda u dužini od oko 70 kilometara, u šta je uloženo oko 60 miliona dinara, država nije uradila svoj deo posla. Srećom, zbog tih lokalnih radova ove godine nije bilo poplava na području Pocerine, Mačve i Šapca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
