Foto: DanasDržava je i dalje daleko od cilja da pomoću nacionalnih sadržaja u školskim knjigama utiče na oblikovanje i razvijanje nacionalne svesti učenika, a kako sada stoje stvari malo je verovatno da će ispoštovati ono što je u propisima zacrtala ili planirala.
Jačanje nacionalnog identiteta vlast želi da sprovede na dva fronta: pomoću nacionalnih čitanki, kao i kroz buduće nacionalne udžbenike za jedan broj predmeta u osnovnoj školi.
Aktuelni Zakon o udžbenicima je predvideo da upotreba nacionalne čitanke u svim razredima osnovne i srednje škole počne od školske 2024/25. godine, a do sada je izdata samo jedna čitanka za prvi i drugi razred osmoletke, koja je prošle jeseni podeljena đacima ovih razreda.
Na predstavljanju prve nacionalne čitanka „Riznica“ pre tačno godinu dana tadašnja ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je rekla da će nacionalne čitanke u toku školske 2024/25. dobiti svi osnovci i srednjoškolci, što se nije desilo.
U međuvremenu, pripremljen je rukopis izdanja za treći i četvrti razred osnovne škole koji je prosleđen Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) na pregledanje, rečeno je Danasu u Zavodu za udžbenike, kome je poverena izrada nacionalnih čitanki.
U ZUOV-u pak kažu da je rukopis vraćen autorima na doradu, kako bi ispravili nedostatke, nakon čega ponovo treba da ga pošalju ovom zavodu, koji daje mišljenje o ispunjenosti standarda kvaliteta.
Za štampanje nacionalne čitanke zadužen je Službeni glasnik čiji direktor Mladen Šarčević za Danas ističe da će čitanka za treći i četvrti razred biti odštampana čim stigne iz ZUOV-a.
On navodi i da je već doštampan ceo tiraž čitanke za prvi i drugi razred, koju bi trebalo da dobiju sadašnji prvaci, budući da prethodne generacije učenika prvog i drugog razreda nisu bile dužne da vrate „Riznicu“ na kraju prošle školske godine.
O mogućnosti da se nacionalne čitanke nasleđuju bilo je govora pre nego što je izašla prva publikacija, ali se od toga za sada odustalo. Ipak, u Predlogu izmena Zakona o udžbencima, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, dodat je član da „način i rokove dodele udžbenika i nacionalne čitanke, kao i pravila korišćenja i vraćanja udžbenika čija se nabavka i dodela finansira sredstvima budžeta Republike Srbije propisuje ministar“, što otvara mogućnost da se postojeća praksa promeni.
Podsetimo, predlogom zakonskih izmena je predviđeno da državni izdavač Zavod za udžbenike izdaje udžbenike od nacionalnog značaja za nekoliko predmeta u osnovnoj školi: srpski jezik i književnost, svet oko nas, prirodu i društvo, istoriju, geografiju, muzičku i likovnu kulturu.
Planirano je da korišćenje udžbenika od nacionalnog značaja počne od školske 2026/27. godine za đake prvog i petog razreda i da se naredne tri školske godine sukcesivno uvedu i za ostale razrede.
Imajući u vidu da Predlog izmena Zakona o udžbenicima nije usvojen, da novi nastavni programi za prvi i peti razred još nisu objavljeni, a da svi udžbenici, pa i nacionalni, treba da budu rađeni prema tim programima, pitanje je da li će stići do početka naredne školske godine ili će se uvođenje novih udžbenika prolongirati.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković nedavno je u intervjuu za Politiku kazao da nacionalnu čitanku u osnovi vidi kao prelazno rešenje dok ne dobijemo nacionalne udžbenike.
„Kada čitav posao u vezi s nacionalnim udžbenicima bude završen, nacionalna čitanka može ostati pomoćno sredstvo u nastavi, a svakako će se koristiti i u dopunskim školama na srpskom jeziku za našu decu u inostranstvu“, rekao je Stanković.
Aktuelni propis pak nacionalnu čitanku prepoznaju kao obavezno nastavno sredstvo za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku, a udžbenik kao osnovno, ne i obavezno nastavno sredstvo. To praktično znači da đaci nisu obavezni da kupe udžbenike, a da je država dužna da svim učenicima obezbedi nacionalnu čitanku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
