Kada neko ima 16 godina, 17 će napuniti za tačno 18 dana, a tako tečno, razborito i smisleno izgovara rečenice zapitate se da li je to nasledna ili naučena osobina. Posle par minuta razgovara postane vam nebitno poreklo njene elokvencije. Prosto se predate užitku koji proizvodi njena priča. Pitanja vam i nisu potrebna, ona govori ono što vas zanima, istovremeno naslućuje šta vas još interesuje vez
Kada neko ima 16 godina, 17 će napuniti za tačno 18 dana, a tako tečno, razborito i smisleno izgovara rečenice zapitate se da li je to nasledna ili naučena osobina. Posle par minuta razgovara postane vam nebitno poreklo njene elokvencije. Prosto se predate užitku koji proizvodi njena priča. Pitanja vam i nisu potrebna, ona govori ono što vas zanima, istovremeno naslućuje šta vas još interesuje vezano za njenu ličnost. Reči prosto sustižu jedna drugu, a za sve to vreme nijednog trenutka ne izlazi van konteksa teme razgovora. Ako jednog dana poželi da se bavi medijima uspeh joj je skoro zagarantovan.
Ovo je utisak do kojeg dolazite posle samo nekoliko minuta provedenih u društvu nove juniorske svetske šampionke u ful kontaktu Mirele Barudžić. Titulu je osvojila pre nepunih 15 dana na Svetskom prvenstvu u Beogradu. U sportu nije slučajno. Njena tetka Mihrija Barudžić godinama je bila najbolja atletičarka Novog Pazara i višestruka šampionka MOSI igara. Oprobala se Mirela u odbojci, košarci, gimnastici, čak i u fudbala. U svim tim sportovima važila je za najtalentovaniju. Oduševljava je način igre Adema Ljajića, fudbalera Fiorentine. Onda i ne treba da čudi što je na popularnoj društvenoj mreži Fejsbuk možete pronaći pod imenom Mimi- Adem Ljajić- Barudžić. Na istom mestu naći ćete i rečenicu koja najviše odslikava njenu ličnost: „Nije jak onaj koji nikada nije pao, već onaj koji nakon pada ustane“. Prosto nestvarno izgleda da iz tog krhkog tela, 47 kg i 200 g, dolaze tako snažni i precizni udarci rukama i nogama. Posle samo godinu dana treninga uspela je da dođe do cilja o kojem većina sportista sanja, a do njega nikad ne stigne. Put do svetskog trona među svojim vršnjacima nije bio nimalo lak. O tome i još nekim detaljima iz svoje sportske priče govori u sledećim redovima novopazarska sportska heroina.
*Skoro svi treneri novopazarskih sportskih klubova žale što nisi ostala u sportovima koje si trenirala. Pomalo neuobičajeno za jednu devojčicu da kaže NE mnogo popularnijim sportovima i donese odluku da se prikloni jednoj borilačkoj veštini. Kako je do toga došlo?
– Preokret se dogodio pre godinu dana u trenutku dok sam gledala jednu sportsku emisiju na novopazarskoj televiziji. Gost je bila devojčica Lejla Rebronja, u tom trenutku ostvarila je izuzetno vredan rezultat kao kikbokserka. Netremice sam je posmatrala. Nikako nisam mogla da shvatim da se onako vitka bavi sportom za koji sam do tog trenutka verovala da je isključivo muški. Istog momenta u meni se upalila neka sijalica. Poželela sam da se oprobam u toj veštini. Već sam videla sebe u ringu. U to vreme sam bila pionirska prvakinja države u gimnastici. Pobedila sam na šampionatu u Nišu. Odlično sam radila na svim spravama, posebno na parteru i preskoku. Danas znam da je gimnastika odigrala možda ključnu ulogu u mom formiranju kao kikbokserke. Dakle, posle te televizijske emisije pozvala sam Ajlu Lukač. Nju sam poznavala, a ona je već imala zavidan staž u ovom sportu. Posle prvog odrađenog treninga znala sam da će kik boks biti sport kojem ću se privoleti. Uživala san na tom treningu na istovetan način kao što to činim i danas. Jednostavno sam se pronašla u ovoj borilačkoj veštini.
*Do titule svetske šampionke stigla si posle dva vrlo uzbudljiva meča sa Ruskinjama. One važe za najkvalitetnije kikbokserke na planeti?
– Prvi meč u kojem mi je protivnica bila Aleksandra Lazarov bio je daleko teži od onog u kojem sam se borila za zlatnu medalju. U beogradskoj Hali sportova bila je dosta publike, zatim prvi meč na tako velikom takmičenju, bučni ruski navijači, sve je to uticalo na više nego slab ulazak u meč sa moje strane. Da ne govorim da o protivnici ništa nisam znala, osim podatka da je imala više zvaničnih mečeva od mene. Kad sam je videla, mislila sam da sa tom niskom i nabijenom Ruskinjom ne bi trebalo da bude previše problema. U prvoj rundi odstupila sam od dogovora koji sam postigla sa trenerima. Nije bilo oštrine u mojim udarcima, nedostajale su eskivaže. Udarci u glavu protivnice koji su moje najjače oružje potpuno su izostali. Tu rundu sam ubedljivo izgubila sa 3 : 0. U pauzi između dve runde moj trener Husein Dupljak, koji je bio u uglu zajedno sa reprezentativnim trenerima Radulovićem i Miloševićem, očitao mi je takvu lekciju posle koje je bilo nemoguće praviti slične greške. Naredna dva perioda u ringu pripala su meni sa 2 : 1 i 3 : 0.
*U finalu priča je bila potpuno drugačija?
-Protivnica mi je bila Anastasija Burakova. Za razliku od Lazarove ova Ruskinja mi nije bila nepoznata. Naime, gledala sam je u polufinalnoj borbi koju je imala sa Kanađankom. Uočila sam njenu visinu, duge ruke i noge. Sušta suprotnost mojoj prvoj rivalki. Prvu rundu dobila sam 2 : 1. Poene sam uglavnom skupljala posle uspešnih majagerija- nožnih udaraca. U trećoj rundi meč je prekinut. U trenutku kada se Burakova poslednjim atomima snage zaletela postavila sam nogu na koju se ona dočekala, odmah je završila na podu. Posle meča ruski trener je protestvovao da udarac u stomak nije bio čist. No, ko gubi ima pravo da se ljuti.
*Naporan rad se možda i ranije nego si očekivala isplatio?
-Zaista sam žestoko radila. To nije nikakva fraza. Posebno bih se zahvalila mom treneru Huseinu Dupljaku. Ničega ne bi bilo da nije bilo njega. Ova medalja najviše je njegova. Da se u Novom Pazaru izvanredno radi potvrdio je i ovaj šampionat sveta. Osim mene medalje su osvojili i Ajla Lukač, srebrnu i Sedad Bukvić, bronzanu u disciplini lou kik. Istakla bih i desetodnevne pripreme koje sam pred ovaj šampionat imala sa ostalim reprezentativcima na Tari. Trčali smo po kozjim stazama svakog dana po 14 km, zglobovi su na taj način očvrsli. Bilo je naporno, ali posle ovakvog rezultata sve se zaboravlja.
*Setiš li se sad posle ovog neviđenog uspeha svog prvog meča?
– Naravno, jer to nije bilo tako davno. Već sam trenirala nekih mesec dana kada je Novi Pazar bio domaćin jedne međunarodne revije. Na tom takmičenju borila sam se u lou kiku protiv više i teže Dragane Vitković iz Lukavice. Savladala sam je prekidom borbe u prvoj rundi posle samo minut i po provedenog u ringu. Do ovog prvenstva imala sam 12 mečeva i samo dva poraza.
*Sad imaš dovoljno iskustva da možeš reći šta je najvažnije da bi se dobio jedan meč?
– Snaga je potrebna, ali velike mečeve dobija mozak. U ovom sportu ne prašta se ni najmanja greška. Malo iskusnija protivnica zna da iskoristi svaki trenutak nepažnje, posebno u situaciji kada spustiš ruke želeći da uzmeš predah. Tada te gađa pravo u najslabiju tačku, u bradu. Posle jednog takvog udarca nema više povratka u borbu.
*Pomalo neočekivano stigla je popularnost. Trenutno si čest gost raznoraznih televizija. Više nisi nepoznata. Kako se snalaziš u toj potpuno novoj situaciji?
– Jaoj, svašta mi se vrzma u glavi. Eto, pre neki dan idem ulicom a jedan stariji gospodin zavika: „Eno naše šampionke“. Klimnula sam glavom u znak zahvalnosti. Lagala bih kada bi rekla da mi ne prija ovo što se oko mene dešava. Prilikom prijema koji je po dolasku iz Beograda ispred gradske skupštine priredio gradonačelnik Meho Mahmutović shvatila sam koliko veliki rezultat sam zajedno sa svojim klupskim drugovima ostvarila. Sigurna sam da će gradonačelnik održati tada dato obećanje o finansijskoj pomoći klubu i nama takmičarima. Imala sam i divan prijem koji je u mojoj školi priredio direktor Sead Ljajić, razredni starešina Farid Mehović mi je duhovito poručio: „I pored toga što si svetski prvak sa mnom nemoj da ulaziš u sukob“. Svima se zahvaljujem na pažnji koju su mi ukazali po dolasku iz Beograda, mojim drugovima i drugaricama, znanim i neznanim ljudima velikog srca.
Neverovatno je koliko se talenata krije u ovoj devojčici. Sport je njen izbor, ali svaki slobodan trenutak koristi da se pokaže i u vansportskim aktivnostima. U Novom Pazaru svake godine održava se manifestacija učenika osnovnih i srednjih škola pod nazivom „Smotra amaterizma“. Ove godine i na sceni je nadvisila sve svoje drugare. Predstavljajući svoju Ekonomsko- trgovinsku školu oduševila je imitirajuću pokojnu pop zvezdu Majkl Džeksona. Posle tog nastupa dugo su je nagovarali da se prijavi za serijal ,,Ja imam talenat“. Za sada pod tim nagovorima nije popustila, što ne znači i da neće. Ovo je devojčica koja kao da je predodređena za uspeh. Za sada čega se dohvati u zlato pretvara. Krajem septembra prigrabila je verovatno prvo u nizu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
