foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Ploče sa plafona na Odeljenju intenzivne nege Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, srušile su se, kako nezvanično saznajemo, prošle nedelje, kada, na svu sreću, u ovoj prostoriji za lečenje najteže obolelih nije bilo pacijenata. Zgrada Klinike stara je skoro 100 godina, a prema rečima zaposlenih, vapi za renoviranjem.
U Jedinici intenzivne nege, koja je prošle nedelje ostala bez dela plafona, nije bilo pacijenata u trenutku kada su se srušile plafonske ploče, piše portal Nova.rs.
“Poslednja pacijentkinja otpuštena je ranije tog dana, inače ko zna šta bi bilo sa ženom. Ne znamo da li će plafon biti sređen, ni kada ćemo ponovo koristiti intenzivnu negu”, kaže jedan od zaposlenih na ovoj Klinici.
Nakon što se obrušio plafon u sobi, u kojoj inače leže najteži pacijenti, pozvali smo načelnicu Odeljenja za intenzivnu negu pulmoloških bolesnika, dr Živku Uskoković, koja je odbila da komentariše, ali je rekla da su svi pacijenti na – bezbednom.
„Ne mogu da pričam o tome, zovite direktora. Pacijenti su premešteni i bezbedni“, kratko je i nevoljno odgovorila.
Kako od načelnice nismo dobili detalje o srušenom plafonu i generalno stanju na njenom Odeljenju, po njenoj preporuci, pozvali smo nadređenog, direktora Klinike za pulmologiju dr Mihaila Stjepanovića, koji, međutim, nije odgovorio na naše pozive, poruke, ni mejlove, do objavljivanja ovog teksta.
Takođe, ni iz Uprave Kliničkog centra nismo dobili odgovore.
Međutim, prema rečima zaposlenih, sa kojima smo razgovarali, a koji su zamolili da ostanu anonimni, Klinika je generalno u lošem stanju i do sada se već dešavalo da otpadaju delovi plafona i na drugim odeljenjima, o čemu postoje službene beleške, koje Uprava odbija da obelodani.
Inače, ova Klinika dobila je nedavno “istureno odeljenje” u delu bivše kovid bolnice u Batajnici, gde je ministar zdravlja Zlatibor Lončar otvorio Službu za palijativnu negu, u kojoj na smenu rade medicinari Klinike za pulmologiju.
Podsetimo, zgrada Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, sazidana je u decembru 1932. godine, kada se zvala Bolnica za grudobolne. U to vreme u bolnicu je moglo biti smešteno 145 bolesnika sa tuberkulozom, a prvi direktor bio je prof. dr Aleksandar Radosavljević, koji je i sam imao ovo oboljenje. Posle Drugog svetskog rata ustanova je dobila naziv Fiziološka klinika, a vremenom je naziv bolnice promenjen u Institut za plućne bolesti i tuberkulozu. Zgrada je zaštićena kao spomenik kulture.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
