Kada je reč o odnosu države prema agraru, ponavlja se stara priča, a to je da je i ovog puta agrar izneveren i prepušten sam sebi, jedna je od poruka sednice Odbora za poljoprivredu Regionalne privredne komore u Subotici, na kojoj je bilo reči o izostanku mera i podrške države uoči prolećne setve, što će za posledicu imati svakako lošije prinose, jer poljoprivrednici nisu u mogućnosti da setvu sami finansiraju.
Vlada je, naime, odustala od svog ranijeg programa mera, i sada izlazi sa predlogom o subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje prema prinosima, a to znači tek na kraju proizvodnog ciklusa, što će mnoge ostaviti bez neophodne pomoći za kupovinu goriva, kvalitetnog semena i veštačkog đubriva.
Tako oskudna politika subvencija i budžet uopšte rezultat su visokih dugova države i nerešenog deficita, Ipak, političari bi jasno trebalo da kažu s kolikim budžetom se može ove godine računati. – To još uvek ne znamo, a država praktično pokazuje da nema nikakvu dugoročnu politiku kada je u pitanju agrar, već se on menja od ministra do ministra – kaže direktor Produktne burze u Novom Sadu Žarko Galetin.
– Iako poljoprivrednici već duže vreme zahtevaju i upozoravaju da se agrarni budžet mora povećati, on je prošle godine umesto minimalnih pet odsto iznosio tri odsto, a ovogodišnji valjda ni toliko nije. A prema nekim dugoročnim planovima on se trebao povećavati svake godine za jedan procenat, dok ne dostigne deset odsto. Sa tako malo novca nijedan od relevantnih ciljeva neće se moći ostvariti – podseća zamenik direktora Poslovnog udruženja Žitovojvodina Zdravko Šajatović.
– Što je još neshvatljivije, uz visoke prošlogodišnje prinose ostvaren je veoma nizak finansijski učinak na nivou države, a jedino je u Vojvodini zabeležen suficit koji je smanjio ukupni trgovinski deficit države. Tako da je u suficitu koji se ostvaruje u agraru Vojvodina učestvovala sa 77 odsto, zbog čega smatramo da imamo pravo da tražimo novac. A poruke da novca nema nisu tačne, jer ga ima, i treba ga samo rasporediti na pravi način, odnosno prema učešću u stvaranju suficita u državi. Bilo bi logično očekivati da ako sam proizveo više mogu i bolje da živim. Ali, to u praksi nije tako – napominje Ivan Vojnić Tunić, sekretar regionalne komore.
Sa ovog skupa je poručeno da on nije održan zato da bi se rešio problem setve, već da se p(r)ozovu oni koji mogu rešiti. Ipak, na sastanak sa predstavnicima poljoprivrede nisu došli nadležni iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao ni direktor Fonda za razvoj poljoprivrede, iako su bili pozvani.
Niži prinosi izvesni
Već i sam budžet određen agraru ove je godine nedovoljan, a nakon odustajanja vlade od sopstvenog programa podsticaja, koji su u svim evropskim zemljama obavezni deo agrarne politike, pitanje je kakva će biti i žetva i kakvi će na kraju biti prinosi. Država se sa novim predlogom da se subvencije daju na jesen, prema prinosu a ne prema površini, opredelila da u stvari pomaže prerađivačima a ne primarnim proizvođačima. To će značiti automatski niže prinose, jer većina ratara nema novca za kvalitetnu setvu. Besparica je velika, i ne znam kako će ljudi uopšte neći novca da zaseju svoje njive. Mnoge će možda ostati nezasejane – kaže za Danas Zaboš Arpad, poljoprivrednik iz Čantavira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
