Nove mere na majskom Saboru?

Vladika Artemije, u javnom osvrtu na ovo pismo, ocenjuje da mu je patrijarh uputio poziv na „reprizu blaćenja i javnog linča koju je već doživeo načinom na koji je iz političkih razloga, uklonjen sa trona Eparhije raško-prizrenske“. U visokim crkvenim izvorima spekuliše se da se je ovaj patrijarhov, naizgled, ničim izazvan potez „u duhu božićnih i novogodišnjih praznika“ zapravo priprema za majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC. Iako je na pismu potpis patrijarha Irineja, priča se da iza njega stoji Sveti arhijerejski sinod, čiji je patrijarh predsednik. Kako Danas nezvanično saznaje, na redovnom prolećnom zasedanja Sabora planira se „dalje raščišćavanje situacije u SPC“ ne samo kada je reč o vladici Artemiju nego, navodno, i nova „penzionisanja“ arhijereja.

Iako patrijarh Irinej negira da je „monah Artemije lišen episkopskog čina zbog navodnog pritiska svetske politike na SPC“, raščinjeni vladika Artemije ostaje pri stavu da je ta odluka „doneta iz političkih razloga kako bi se ubrzalo rešavanje kosovskog pitanja“. Kao dokaze navodi „depeše iz Ambasade SAD u Srbiji, koje u javnost iznosi Vikiliks, a u kojima se nalaze razgovori pojedinih arhijereja SPC, pa i patrijarha sa ambasadorima, u kojima se u više puta govorilo o vladici Artemiju i njegovim tvrdim stavovima o KiM“.

„Način našeg uklanjanja sa trona ERP izvršen je u blic krigu na nekanonski i neustavni način, bez optužnice, sudskog procesa, dokazane krivice, bez mogućnosti i prava na odbranu. U svemu tome mediji javnog informisanja zdušno su vršili svoju ulogu blaćenja i javnog linča. Pa ipak, narodu je bilo jasno i očigledno da je u pitanju progon iz političkih razloga i verskih ubeđenja – politički pritisak Vašingtona i Brisela preko vladajuće garniture u Beogradu. Sinod, Sabor i patrijarh samo su izvršitelji“, ističe, između ostalog, vladika Aremije u osvrtu objavljenom na sajtu „Eparhije raško-prizrenske u egzilu“.

On smatra da je „sudski proces, predviđen kanonima i Ustavom SPC, bio jedino mesto gde je krivica trebalo da se utvrdi, kao i da se iznesu činjenice“ i postavlja pitanja: „zašto je SPC to izbegla, zašto se Sinodu i Saboru žurilo, zašto se pogazilo kanonsko ustrojstvo, koje se i dalje sve ubrzanije urušava“.

Vladika Artemije najpre je trajno uklonjen sa katedre ERP u maju 2010. zbog ocene da nije u stanju da upravlja ERP, a njegovi najbliži saradnici optuženi su za zloupotrebu crkvenog novca. Mimo pravila SPC, nije mu dopušteno da se povuče u neki od manastira eparhije kojom je upravljao, čak mu je zabranjeno da ostane na KiM. Odluka o raščinjenju doneta je iste godine na jesenjem Saboru, zato što je, uprkos sinodskoj zabrani, služio liturgiju u jednom od manastira na severu Kosova. Vladika Artemije ove odluke crkvenih vlasti ne priznaje kao nekanonske. Sa njim je iz istog razloga ERP napustio deo monaštva, kome je zbog toga SPC izrekla stroge crkvene kazne.

Spor vladike Artemija sa Sinodom i Saborom počeo je nekoliko godina ranije najpre zbog tužbe ERP protiv nekoliko država članica NATO, a potom i zbog njegovog neslaganja sa Memorandumom o obnovi u martovskom pogromu porušenih srpskih crkava i manastira na KiM, koji je SPC potpisala 2005. s Prištinom. Patrijarh Irinej je u raščišćavanje ovog problema krenuo samo dve nedelje po izboru za poglavar SPC, što se završilo raščinjenjem i proterivanjem sa KiM vladike Artemija, rasipanjem monaštva ERP i tužbama pred državnim sudovima.

Na osnovu proširene sinodske prijave i višegodišnje istrage, Viši sud u Beograd treba da odluči o daljem sudskom procesu protiv vladike Artemija i troje predstavnika ERP, koji se terete za zloupotrebu položaja u vezi sa raspolaganjem novcem. Zbog prigovora odbrane na povredu postupka Viši sud naložio je Tužilaštvu da dopuni istragu. Branislav Tapušković, advokat vladike Artemija, kaže za Danas, da Tužilaštvo nije ispoštovalo naloženi rok od tri dana, koji je istekao u drugoj polovini decembra 2013. On ne isključuje mogućnost da Tužilaštvo odgovori posle patrijarhovog pisma.

Ko izriče buduće kazne

Najavljene nove kanonske mere protiv vladike Artemije, prema zakonodavstvu SPC, mogle bi da budu lišavanje monaškog čina ili lišavanje ovog čina sa isključenjem iz Crkve. Obe kazne su doživotne i izriče ih nadležni arhijerej. U slučaju vladike Artemija, problem je što on ne priznaje saborsku odluku o raščinjenju i kao monah nema zvaničan prijem ni u jednoj eparhiji SPC. Za sada ne zna ko bi mogao da odlučuje o njegovim novim kaznama, mada se nezvanično pominju Sabor i patrijarh.

Slučaj vladike Georgija

U sedištu SPC Danasu je nezvanično potvrđeno da je episkop kanadski Georgije pozvan na sednicu Sinoda 23. januara i da se očekuje njegov dolazak. Prema pisanju beogradske štampe, reč je o „saslušanju“ vladike Georgija zbog navodnih optužbi sveštenika Eparhije kanadske za njegovo „nemoralno ponašanje i odbijanje vernika od Crkve“. Na sajtu ove Eparhije objavljeno je pismo svešteničkog bratstva Kanadske eparhije u kome se negiraju optužbe protiv vladike Georgija, koji „već tri decenije postojano podnosi napade bogootpadnika i bogoboraca“. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, pored vladike Georgija među arhijerejima „planiranim“ za penzionisanje na majskom Saboru su, navodno, i mitropoliti zagrebačko-ljubljanski Jovan (Pavlović) i dabrobosanski Nikolaj (Mrđa), u čije je eparhije, kako se spekuliše, već poslata crkvena finansijska kontrola.