Trenutna situacija u sandžačkim medijima, kao uostalom i u medijima u svim drugim krajevima Srbije, veoma je teška, kako sa finansijske, tako i sa profesionalne strane. Međutim, mediji u tome nisu izuzetak. Veliki broj zaposlenih i u svim drugim oblastima prolazi kroz teške momente ekonomske krize. Situaciju u medijima dodatno usložnjava i digitalna revolucija koja je u toku i koja je sa jedne strane novi izazov za profesiju, a sa druge menja načine na koje građani primaju i razmenjuju informacije.
U tom kontekstu, važna su praktična rešenja koja će obezbediti uslove za ravnopravnu tržišnu utakmicu, finansijsku nezavisnost medijskih kuća, produkciju kvalitetnih i raznovrsnih sadržaja, kao i slobodan protok informacija na internetu. Svim ovim aspektima bave se i zakoni čijim usvajanjem će Srbija primeniti strategiju medijske reforme. Novinari, takođe, imaju ulogu u ovom procesu. Ukoliko novinari budu, pre svega, radili u interesu javnosti, privući će publiku što će dovesti do boljih finansijskih rezultata. Možda ne onoliko brzo koliko bismo svi to želeli, ocenjuje za Sandžak Danas Dragana Nikolić-Solomon, šefica Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji.
PODRŽAVAMO RAZVOJ MEDIJA U SANDŽAKU
- U poslednjih pet godina intenzivno pratite rad medija u ovom delu Srbije. Da li ima pomaka u profesionalizaciji i poštovanju novinarskih standarda?
– Misija OEBS u Srbiji podržava razvoj medija u Sandžaku, između ostalog, i kroz programe profesionalne obuke, uz pomoć vrhunskih stručnjaka u ovoj oblasti. Pomaka u profesionalizaciji i poštovanju novinarskih standarda svakako ima, ali ima još prostora za napredak. Nedavno je OEBS, zajedno sa poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Radoljubom Šabićem, pokrenuo dijalog između lokalnih vlasti i medija na temu transparentnosti i pristupa javnim podacima. Shvatanje novinarstva koje neguju pojedini mediji u vašem regionu su dobri primeri profesionalnog i objektivnog novinarstva u regionu jugozapadne Srbije. Međutim, moram reći da još uvek postoji dosta ozbiljnih prepreka koje vrlo negativno utiču na položaj novinara. Jedna od njih je i auto- cenzura kao posledica teške materijalne situacije i straha novinara od gubitka posla, što mnoge tera da prećute nešto što bi inače objavili. Takva finansijska zavisnot medija nije idealno tlo za razvoj slobodnih i kritičkih medija. Novinarska profesija nosi i ozbiljne rizike. Dobra ilustracija tih rizika su anonimne pretnje kojima je krajem maja bio izložen novopazarski Radio sto plus i koje su, poput pretnji drugim novinarima i medijima, duboko zabrinule OEBS.Tada smo bili zadovoljni reakcijom lokalne policije koja je preduzela potrebne korake kako bi se istražili svi aspekti ovog incidenta. Mi očekujemo da vidimo rezultate tih istraga.
- Osim finansijskih sredstva, šta vidite kao poseban nedostatak u sandžačkim medijima?
-Po mišljenju mnogih medijskih profesionalaca, sa kojima sam imala priliku da razmenim mišljenja o medijskoj situaciji u Sandžaku, čini se da su, pored finansijskih teškoća, veoma prisutni i politički pritisci na uređivačku politiku. U medijskim sadržajima primetna je politička pristrasnost, što ukazuje da uređivačke politike pojedinih medija u Sandžaku, u dobroj meri, zavise od političkih stavova njihovih vlasnika, bilo da su u pitanju privatni ili javni mediji. To je posebno bilo vidljivo u vreme predizborne kampanje kada su mediji promovisali samo „svoje“ kandidate, tj. one političke aktere i ideje koji su predstavljali njihove vlasnike. Medijsko izveštavanje tada nije bilo u interesu birača, kao što je pokazao monitoring predizbornog izveštavanja.
- Kako mediji mogu da se otrgnu političkim i uticajima interesnih grupa?
– Bilo koja vrsta uticaja na uređivačku politiku medija, koja dolazi izvan same redakcije, negativno utiče na informisanost građana. Iako uticaj vlasnika postoji u svakom mediju, bilo da je u privatnom ili državnom vlasništvu, važno je da se kroz unapređenje profesionalnih standarda neguju objektivnost i nezavisnost. Tu se vraćamo na ono o čemu sam već govorila, a to je finansijka nezavisnost medija i novinara. Upravo zbog toga, od ključne važnosti je da se medijska reforma uspešno sprovede kako bi uređivačke politike bile nezavisnije, a novinari slobodniji u radu. To će rezultirati objektivnijom informisanošću javnosti u Srbiji.
KLJUČNI REZULTATI MEDIJSKE REFORME
- Koliko novinari poštuju standarde svoje profesije?
– Novinari bi morali da poštuju standarde svoje profesije koji su prvenstveno definisani u Etičkom kodeksu novinara Srbije i da informišu javnost tačno i precizno. Postojanje odgovornosti za ono što se piše ili kaže u javnom prostoru, predstavlja preduslov profesionalnog novinarstva. Misija OEBS zalaže se da novinari u svom radu održavaju najviše standarde integriteta i etike i da svoj posao rade profesionalno i odgovorno. Imajući u vidu značaj slobode izražavanja i sve negativne posledice koje po nju može imati preterano mešanje države u rad novinara, svakako je bolje da sama profesija a ne država, uspostavlja i održava visoke standarde profesionalnog novinarstva.
- Kada se govori o novinarima i njihovoj profesiji postali su ustaljeni termini „nezavisni novinar“ i „nezavisno novinarstvo“. Da li postoji nezavisno novinarstvo?
– Ovo je veoma važna tema za sva tranziciona društva, uključujući i Srbiju. Nezavisno novinarstvo je neophodni sastojak koji obezbeđuje objektivno informisano javno mnjenje. U tom smislu, Srbija je napravila važne pomake. Suština demokratije je upravo u tome da građani aktivno učestvuju u svim političkim procesima, a da bi to mogli da ostvare neophodno je da budu objektivno, istinito i pravovremeno informisani. Ovde se mora pomenuti i sve važnija uloga koju imaju online mediji, društvene mreže i drugi savremeni vidovi komunikacije u današnjem, digitalnom dobu. Mlada generacija, u potrazi za tačnim i objektivnim informacijama sve više se okreće internetu, koji se globalno pozicionirao kao prostor za slobodnu razmenu ideja i mišljenja. Čini mi se, da će budućnost nezavisnog novinarstva biti vrlo tesno povezana sa internetom. Zbog toga je zaštita slobode izražavanja na internetu jedan od prioriteta u radu Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji.
- Kako vidite medijsku scenu u Sandzaku za pet godina?
-Iz ove pozicije i u ovom trenutku, vrlo je teško dati dugoročnu prognozu o tome kako će medijska situacija u Sandžaku izgledati za pet godina. Mislim da je tu ključno pitanje kakvi će biti rezultati medijske reforme koja je u toku. Ukoliko budu doneti zakoni koji će omogućiti ravnopravne tržišne uslove za sve medije i uspostaviti sistem koji će unaprediti i garantovati finansijsku i uređivačku nezavisnost, ukoliko se državna pomoć bude davala transparentno i po unapred definisanim kriterijumima za proizvodnju programa od javnog interesa i ako se stvori bezbedniji ambijent za rad novinara, imaćemo sve potrebne preduslove da se medijska situacija kako u Sandžaku, tako i širom Srbije značajno unapredi. Naravno, pored svega nabrojanog, za napredak na ovom polju potrebna je i dosledna i kvalitetna primena tih zakona.
Neophodan pluralizam
– Za dalji razvoj ovog regiona neophodno je da postoji pluralizam medijskih sadržaja i raznovrsnost mišljenja u javnoj sferi. Želela bih da ovdašnjim medijima sugerišem da veći prostor daju sandžačkim nevladinim organizacijama. Mediji bi, osim toga, i da aktivno promovišu toleranciju i multikulturalizam u javnoj sferi, poručuje Nikolić Solomon.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
