Foto: Printscreen N1S jedne strane pretnje, a s druge – zabrane. Postoje li spiskovi nepoželjnih medija ili postoji jedan spisak na kome je N1? Da predstavnici vlasti ne žele da nam odgovaraju, na to smo, nažalost, navikli, ali da su sada zabranili zdravstvenim ustanovama da nam daju informacije koje se tiču javnog zdravlja – to je već novina i za nas.
Već nekoliko dana na Institutu za transfuziju rezerve krvi drastično su smanjene i osim AB+ krvne grupe, sve ostale nedostaju.
Zar ne mislite da je ovo vest koju bi trebalo da čuju i oni koji gledaju N1, jer možda su baš među njima dobrovoljni davaoci krvi? Zar nije ovo vest u kojoj ne bi smelo da bude politike? E pa, vidite, nažalost nije.
To što na fotografijama gledate dobrovoljne davaoce krvi u letnjoj garderobi dok je napolju minus, znači da koristimo arhivsku sliku, iz vremena kada smo bili dobrodošli. A nije to bilo ni tako davno kada je komunikacija bila srdačna i pre svega profesionalna.
Novinarka N1 Tijana Zarić prva je dobila informaciju kako je zaposlenima na Institutu za transfuziju krvi potrebna saglasnost ministarstva da daju izjave za Televiziju N1.
„U julu, odgovor sa druge strane me je zatekao i iznenadio, dobila sam nezvaničnu informaciju da je zaposlenima na Institutu za transfuziju krvi od jula potrebna saglasnost Ministarstva zdravlja kako bi govorili za program TV N1“, objašnjava repoterka Zarić.
I ne bi to bio problem da je ta saglasnost bar jednom stigla, ali nije. I pre će novinari N1 dobiti na lutriji nego odgovor Ministarstva zdravlja.
U potrazi, ne za drugom, već za jedinom stranom u ovoj priči, naša je novinarka ušla je na Institut, i išla je od vrata do vrata, ali su za nju sva bila zatvorena.
„Ali ne zato što oni to lično ne žele, naprotiv, neko ko je na višoj instanci nam to ne dozvoljava“, kaže Zarić.
Kako god se ta instanca zvala svojom naredbom krši najmanje dva zakona, saglasna je profesorka dr Snežana Rakić.
„Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Ministarstvo zdravlja ne može da uskraćuje informacije iz zdravstvenih ustanova takođe ni po zakonu o javnom informisanju. A takođe ne može ni da zabrani lekarima da kažu ono što je vezano za zdravstvenu zaštitu“, objašnjava dr Rakić.
Ne može, ali može. Jer nekako istovremeno gotove sve zdravstvene ustanove, uključujući i Gradski zavod za javno zdravlje, prekinule su sa nama svaku kominikaciju, a nije da smo se svađali.
„Ljudi se plaše da će ostati bez posla, da će biti premešteni na drugo radno mesto i takav način vladavine je u državi. U zdravstvu je samo prekopirano“, smatra dr Rakić.
Nas novinare, u praksi to dovodi do potpuno bizarnih situacija. Jer ako u dvomilionskom gradu kakav je Beograd pukne recimo cev, pojavi se rupa na asfaltu ili kasni autobus – ne zovete ni Vodovod ni Beograd put ni GSP, već od Skupštine grada Beograda tražite saglasnost koja, kao i svaka, republička, izgleda stiže metroom.
„To toliko daleko ide da mi više ne možemo ni u zoološki vrt da uđemo! I ja to smatram diskriminacijom. Smatram da mene na taj način zapravo vlasti u ovoj zemlji onemogućavaju da se bavim svojim poslom“, objašnjava reporterka N1 Tijana Zarić.
Konkretno, zašto nam poslednjih meseci ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne dozvoljava da se bavimo svojim poslom, pitali smo ga putem mejla, ali izgleda i njemu za odgovoro treba saglasnost neke više instance.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
