BASK je osvojio jesenje počasti nakon 17 odigranih kola u Prvoj fudbalskoj ligi Srbije. Na 153 utakmice postignuto je 317 golova (2,07 po utakmici) ili blizu 19 po svakom odigranom kolu. Na dnu u gotovo bezizlaznoj situaciji Kolubara i Dinamo sa pet odnosno osam bodova. BASK ima pet bodova više od Radničkog 1923 i Banata. Niški Sinđelić je jedno od najprijatnijih iznenađenja sa 31 osvojenim bodom i realnim (da li i finansijskim potencijalom) za superligaška nadanja.
Domaće ekipe su bile superiorne sa 75 odsto pobeda, nerešenih utakmica je bilo 47,3 dok su gosti u 32 odsto utakmica uspeli da slave. Najviše pobeda zabeležio je BASK 11, najmanje samo jednu Kolubara. Najefikasnija je ekipa Radničkog, dok je (ne)očekivano najneefikasniji tim vranjski Dinamo sa samo šest golova što je najlošiji učinak u svim dosadašnjim sezonama Vranjanaca u istoriji kluba. Domaćini su postigli 198 a gosti 119 golova. Vranjanci imaju i najviše poraza 13 i najveći broj primljenih golova 32. Najbolja odbrana je BASK-a sa samo sedam primljenih golova. Srem je rekorder po broju remija devet dok najmanje poraza ima Banat.
Paradoks ocrtavajuće zbilje stanja u srpskom loptanju je i u činjenici da je utakmice u Novom Pazaru u proseku pratilo 3.556 gledalaca, Dinama u Vranju 1.813 a Radničkog 1923 u Kragujevcu 1.722 gledalaca. To je u poređenju sa superligašima više od svih klubova sem Crvene Zvezde (13.456), Partizana (4.608) pa i Vojvodine (2.750).
Dugogodišnji igrač Dinama iz Vranja a sada sportski novinar Dušan Đorđević za Danas to ocenjuje kao sociološki fenomen siromaštva.
– U Vranju je i na rukometnim utakmicama superlige uvek po hiljadu gledalaca. Iako ste siromašni i nemate ratove onda vam dobro dođe zabava. Liči to na izanđalu floskulu hleba i igara. Broj gledalaca u Novom Pazaru i Vranju govori o ekstremno siromašnim sredinama koje su najviše udaljene od Beograda u kojima ljudi često nemaju drugu vrstu zabave pa hrle da potroše sopstvenu životnu nemoć na tribinama. U Vranju bi bilo, i bilo je više gledalaca ranijih sezona kada su bili i bolji rezultati kluba – pojašnjava Đorđević.
On smatra da će za opstanak u društvu prvoligaša biti potrebno između 38 i 40 bodova. U skladu sa time Dinamu i Kolubari ne daje nikakve šanse. To ilustruje prošlogodišnjom sezonom Radničkog iz Niša.
– Nišlije su imale sličan skor kao i Dinamo ove jeseni. Na proleće nijednu utakmicu nisu izgubili osvojili su 30 bodova i nisu uspeli da se spasu srpskoligaškog ambisa. Dinamo sa sadašnjom igračkom strukturom, ovakvom upravom, lošim raspolaganjem budžetskim sredstvima nema ama baš nikakve šanse. Čuda su moguća, ali ja ne vidim ni u jednom segmentu elemente da bi se to desilo s proleća – kategoričan je Đorđević. On smatra da će više od ispadanja Dinama štete imati klubovi sa juga Srbije jer će to lančano dovesti do ispadanja većeg broja klubova iz Srpske lige Istok i Niške zone po automatizmu. Za Đorđevića su glavni favoriti za superligu BASK, Radnički 1923, Banat, pa čak i Proleter. Za ovog dobrog poznavaoca fudbalskih prilika južno od Beograda neizbežna je najava da će prolećni deo prvenstva uključiti pored realnih i one druge nadrealne političko – menadžerske – kladioničarske kombinacije koje mogu da dovedu do različitih ishoda i ugroze regularnost.
– Podsećanja radi u poslednjem 17. kolu kada je Dinamo u Vranju igrao protiv Teleoptika kvota za pobedu Vranjanaca bila je čak 7,75. A, za rezultat koji se i desio 1:0 za Dinamo i zbog gola koji su domaćini postigli u poslednjem minutu prvog poluvremena što kladioničarski znači iz jedan u jedan kvota je bila neverovatnih 21 i imalo je dobitnika – jasan je Đorđević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
