Negde oko 22.30 Lozgačov je sa paketom iz CK ušao u sobu u kojoj je živeo Staljin.
Roj Medvedev i Žores Medvedev: NEPOZNATI STALJIN (8)
Poslednjih nekoliko godina u Rusiji je objavljeno mnogo novih dokumenata i materijala o Staljinu i njegovoj epohi. Pojavila su se i nova istraživanja o Staljinu i staljinizmu. Interesovanje za te teme u ruskom društvu ostaje veliko. Sve je to podstaklo autore Žoresa i Roja Medvedeva da nastave svoj rad i da u njemu dotaknu nove važne teme vezane za kontroverznu ličnost i njen rad. Odlomke iz knjige objavljujemo uz saglasnost izdavača NNK International.
Ono što je video u takozvanoj maloj trpezariji opisano je mnogo puta u raznim varijantama, jer je Lozgačov donekle menjao svoje svedočenje u razgovorima sa raznim ljudima. Jedno ostaje glavno – Staljin je ležao na podu pored stola. Bio je u donjem delu pidžame, već mokre od nesvesno ispuštene mokraće, i u donjoj majci. Nema sumnje da je tako ležao nekoliko sati i da se prilično smrznuo. Na stolu je stajala flaša mineralne vode „boržomi“ i čaša. Staljin je, po svoj prilici, pošto je ustao, došao u trpezariju da popije vode. U tom trenutku doživeo je moždani udar. Iz tog prizora očigledno je da se sve dešavalo ujutro, u svakom slučaju pre 11. Lozgačov je preko interfona pozvao pomoć. Dotrčali su Starostin, Tukov, Butusova. Zajedno su preneli Staljina u drugu sobu, takozvanu veliku salu, gde su ga spustili na kauč i pokrili ćebetom. Staljin je bio paralizovan i nije odgovarao na pitanja, mada su mu oči bile otvorene.
O događajima koji su usledili postoje svedočenja i Starostina, i Lozgačova. Starostinovo je zapisao Ribin 1977. godine, a svedočenje Lozgačova – Radzinski 1995. godine. Ona se u osnovnim crtama poklapaju. Potpukovnik MGB M. Starostin bio je najstariji po činu u grupi obezbeđenja i on je bio dužan da pozove pomoć. Kako priča Svetlana Alilujeva, koja je narednih dana razgovarala sa drugim članovima osoblja dače, „sva posluga je uzbuđeno tražila da se pozove doktor…, viši oficiri obezbeđenja odlučili su da telefoniraju „nadređenima“, da izveste prvo svoje komandante i pitaju šta da rade“.
Starostin: „Prvo sam telefonirao predsedniku MGB S. Ignatjevu i referisao mu o Staljinovom stanju. Ignatjev me je uputio na Beriju. Zovem Beriju, zovem – niko ne odgovara. Telefoniram G. Maljenkovu i obaveštavam ga o stanju Staljina. Maljenkov nešto promumla u slušalicu i prekinu vezu. Posle tridesetak minuta mi je telefonirao i rekao: ‘Tražite Beriju sami, ja ga nisam našao.’ Ubrzo zove Berija i kaže: ‘O bolesti druga Staljina nikome ne govorite i ne telefonirajte.’ I spusti slušalicu.“
Prema svedočenju Lozgačova, ti razgovori su se vodili između 22 i 23 sata naveče. „… Sedim pored Staljina i brojim minute svog dežurstva. Pretpostavljao sam da će doći lekari po naredbi Berije i Maljenkova. Ali njih nije bilo. Sat je izbio 23 časa 1. marta, a mrtva tišina. Gledam na sat – kazaljka pokazuje jedan sat noću, dva, tri… Čujem, u tri sata noću, 2. marta, ispred dače zabruji auto. Živnuo sam, pretpostavljajući da ću sada predati bolesnog Staljina lekarima. Ali jako sam se prevario. Pojavili su se Staljinovi saborci Berija i Maljenkov… Stali su podalje od Staljina. I stajali. Berija mi je prišao i, svetlucajući monoklom, rekao: ‘Lozgačove, zašto ti dižeš paniku? Vidiš da drug Staljin spava dubokim snom. Ne uznemiravaj ni njega, ni nas.’ Pošto su još malo postojali, Staljinovi saborci su se okrenuli i napustili bolesnika.“
Ni Starostin, ni Lozgačov ne pominju dolazak Hruščova i Bulganjina. To je razumljivo, pošto ova dvojica, kada su nešto ranije došli kod Staljina u daču, uopšte nisu ulazili u Staljinove sobe, nego su se zadovoljili razgovorom sa obezbeđenjem u stražari kod kapije. Ovde su popričali sa čekistima i otišli ne dajući nikakve instrukcije. Hruščov u svojim sećanjima piše da mu je oko ponoći, kad je on već legao da spava, Maljenkov telefonirao da ga obavesti o Staljinu. „Odmah sam pozvao kola… Brzo sam se obukao i stigao za nekih petnaest minuta. Dogovorili smo se da nećemo ulaziti kod Staljina, nego kod dežurnih.“ Dežurni su Hruščovu i Bulganjinu opisali događaje od proteklog dana i ispričali kakvo je Staljinovo stanje. Hruščov nastavlja: „Kada su nam rekli da se dogodilo to što se dogodilo i da sada on navodno spava, smatrali smo da nije zgodno da ulazimo kod njega i stavljamo do znanja da smo tu, čim je on u tako nezavidnom stanju. Razišli smo se svako svojoj kući.“
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
