Kad je 1937. godine objavljen roman Oči su im gledale u Boga Zore Nil Herston, o ponositoj, nezavisnoj crnkinji, muškarci kritičari uglavnom su ga prikazali s omalovažavanjem.
Kad je nakon skoro četiri decenije ponovo objavljen, ušao je u kanon afroameričke književnosti kao jedno od najbitnijih dela.
Od nedavno je ovaj roman, zahvaljujući Laguni i Tatjani Bižić, koja ga je prevela na srpski jezik, dostupan i ljuboteljima književnosti u Srbiji.
A, reč je o dramatičnom putovanju Džejni Kroford, koju potraga za identitetom vodi stazama na kojima će spoznati ljubav, iskusiti životne radosti i tuge i spokojna se vratiti sebi kao davno napuštenom domu.
Svetloputa, dugokosa sanjalica Džejni odrasta očekujući da će se prema njoj postupati bolje nego prema ostalima.
Ali stvarnost je surova sve dok ne upozna Čajnog Kolačića.
On je mlađi od nje, ali podjednako budi i njeno srce i duh i omogućava joj da uživa u životu a da ne bude ni tegleća radna snaga niti ukras nekog muškarca.
Tako počinje njena životna priča koja nema srećan kraj, ali ipak čitaoca ispunjava neobičnim mirom i zadovoljstvom.
Džejni je crnkinja koja ne mora da proživi život izgubljena u tugovanju, gorčini, strahu ili glupim romantičnim sanjarijama.
Umesto toga je, prema sopstvenim rečima, ispunila ono što svako mora – da stane pred Boga i da sama nauči kako se živi.
Prema svemu što se o Zori Nil Herston zna, ona je umela da uđe u sobu punu nepoznatih ljudi i, nekoliko minuta i nekoliko priča kasnije, tako ih potpuno očara da bi se često zatekli kako joj nude svaku moguću pomoć.
Smelo prihvatajući takve ponude – i primenjujući vlastitu darovitost i ratobornost – Zora Herston je postala najuspešnija i najznačajnija crna književnica prve polovine XX veka.
U karijeri koja će potrajati nešto duže od trideset godina objavila je četiri romana, dve knjige folklornog stvaralaštva, autobiografiju, brojne pripovetke, nekoliko eseja, članaka i drama.
Rođena 7. januara 1891. u Notasalgi u Alabami, Zora Nil Herston se s porodicom preselila u Itonvil na Floridi dok je još bila sasvim mala. U njenim delima nema nikakvog traga sećanjima na prve godine života provedene u Alabami.
Za Zoru Nil zavičaj je uvek bio u Itonvilu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
