Obama i Romni ukrštaju koplja u tri televizijska duela

Kandidati će ublažiti ton i retoriku kako im se ne bi omaklo nešto što bi moglo da im smanji šanse 6. novembra, a nastojaće i da izbegnu nehotimične poteze kao kada je predsednik Džordž Buš Stariji 1992. ozlojeđeno bacio pogled na svoj sat ili kad je demokrata Al Gor uzdisao tokom debate 2000. Romni je prošle nedelje nekoliko dana u Vermontu vežbao za debatu, pri čemu je senator Rob Portman „glumio“ Obamu. S druge strane, Obama je za sada imao jednu vežbu sa senatorom Džonom Kerijem, a izvesno je da će ih imati još nekoliko uoči prvog duela s Romnijem, 3. oktobra u Denveru.

Druga debata je zakazana za 16. oktobar u Hempstedu, u državi Njujork, a poslednja debata, o spoljnoj politici, za 22. oktobar u Boka Ratonu, na Floridi. Kandidati za potpredsednika Džo Bajden i Pol Rajan imaće jednu debatu, 11. oktobra u državi Kentaki. Aktuelni predsednici obično su u lošijem položaju, pošto moraju da brane učinjeno u svom mandatu, što je obično predmet kritike izazivača, ocenjuje agencija AP, prenosi Beta.

Obama će pokušati da izbegne sudbinu predsednika Ronalda Regana i Džordža Buša Mlađeg, koji su imali mlak nastup u debati u prvim susretima s rivalima, mada im na kraju to nije naškodilo na izborima. Autor knjige „Predsedničke debate: 40 godina velikog rizika na TV“ Alan Šreder ocenio je da je „Romni u boljoj formi pošto je prošao kroz više od 20 debata tokom stranačkih izbora za nominaciju“, dok Obama nije imao nijednu debatu u protekle četiri godine. U debatama se ne očekuju agresivni nastupi i vatreni govori kao tokom kampanje ili stranačkih konvencija. Debate zahtevaju drugačiju dinamiku i kandidati moraju izražavati poštovanje i izlagati različita mišljenja bez ličnih napada, rekao je Šreder. On je naveo da je Džon Mekejn dobio negativne poene 2008. u prvoj debati s Barakom Obamom, pošto rivala nije gledao u oči, što je protumačeno kao omalovažavanje. Na vežbama za debatu radi se na trenutku kada treba biti energičan, a kada iskazati liderstvo. Takođe treba zaoštriti glavne poente iz predizbornih govora pošto kandidati u sučeljavanjima imaju poslednju šansu da se obrate desetinama miliona glasača.

U prvoj debati, o unutrašnjoj politici, očekuje se da će Romni isticati da je nezaposlenost tri godine iznad osam odsto i da je dug SAD 16.000 milijardi dolara. On je do sada u kampanji zagovarao viziju male vlade, s manje regulacija i većim prostorom za vođenje biznisa. „Slobodno preduzetništvo je više uradilo za izlazak ljudi iz siromaštva, izgradnju snažne srednje klase, za obrazovanje naše dece, poboljšanje naših života nego svi programi vlade uzeti zajedno“, rekao je tada Romni.

Očekuje se da će s druge strane Obama reći da je stvoreno 4,6 miliona radnih mesta u privatnom sektoru od njegovog ulaska u Belu kuću, pošto je na kraju mandata njegovog prethodnika Džordža Buša 800.000 ljudi gubilo posao na mesečnom nivou. Takođe se očekuje da će Obama navesti da je smanjio poreska opterećenja za običnu porodicu za 3.600 dolara, kao i da će govoriti o zajedničkoj odgovornosti i ulozi vlade.

Tačke sporenja u debatama mogle bi biti i zdravstvena zaštita, istopolni brakovi, imigracija i pravo na abortus, pošto su to sve pitanja o kojima Obama i Romni imaju suprotna stanovišta. U poslednjoj debati, 22. oktobra o spoljnoj politici, Obama bi mogao biti u prednosti pošto su mu Amerikanci davali visoke ocene u anketama u tom domenu. Aktuelni predsednik može da govori agresivno o borbi protiv Al Kaide, ubistvu njenog vođe Osame bin Ladena i svgravanju režima Moamera Gadafija u Libiji. Obama je u govoru na demokratskoj konvenciji istakao da su Romni i njegov kandidat za potpredsednika Pol Rajan „novajlije“ kad je reč o spoljnoj politici. „Oni su novi u spoljnoj politici, ali iz onoga što sam video i čuo, oni žele da nas vrate u doba praznih pretnji i grubih grešaka koje su Ameriku tako skupo koštale“, rekao je on.

Romni je do sada govorio da je Obama „žrtvovao Izrael“ i da nije pokazao odlučnost u bavljenju Iranom i njegovim spornim nuklearnim programom. „U Romnijevoj administraciji neće biti jaza između naših država ili naših vođa“, izneo je Romni svoj stav prema Izraelu.