Odluka američkog lidera Baraka Obame da izostane sa samita EU-SAD u Madridu predviđenog za maj uznemirila je evropske zvaničnike, koji su nagovestili da će samit verovatno biti odložen za jesen. Analitička javnost ukazuje da pored očiglednog osećaja uvrede među evropskim liderima, postoji i zabrinutost da će Evropa biti uzeta zdravo za gotovo i izgubiti značaj u očima Amerike imajući u vidu ekonomski uspon Kine.
Zvaničnici EU tvrde da su za ovu odluku čuli preko medija, što ih je dodatno razljutilo. S druge strane, Bela kuća objašnjava da je odluka u stvari pitanje rasporeda, ukazujući da majska poseta Evropi nije bila na agendi predsednika, tako da u stvari ništa nije ni moglo da se otkaže.
Evropski zvaničnici, međutim, tvrde da su dvojica američkih zvaničnika, podsekretar za političke poslove Vilijam Berns i pomoćnik državnog sekretara za evropske poslove Filip Gordon, pre dve nedelje boravili u Madridu u okviru priprema za Obaminu posetu te da se tada nije nagoveštavalo da predsednik SAD neće prisustvovati samitu. Obraćajući se novinarima u Beloj kući Gordon je rekao da put u Španiju nije bio na dnevnom redu, da je predsednik dosta putovao po Evropi, u prvoj godini mandata čak mnogo više nego ijedan njegov prethodnik, i da to ne znači da je odustao od svog angažmana tesnije saradnje sa evropskim saveznicima i direktno sa EU.
Premijer Španije, zemlje predsedavajuće EU, Hose Luis Sapatero, koji će posetiti Vašington ove nedelje, besan je i zbunjen zbog najnovije odluke Obame. Hose Antonio Alonso, portparol vladajuće Socijalističke partije u španskom parlamentu i bliski saveznik Sapatera, izjavio je da smatra da američka administracija mora biti svesna šta je u stvari Evropa.
Čarls Grant, direktor Centra za evropske reforme iz Londona, kaže da je Obamina odluka „koristan poziv EU na buđenje“. Ona navodi da Unija mora shvatiti da niko ne želi da im se dodvorava niti sastanči sa njima prosto samo jer je ideja o EU divna“. Grant navodi da Obama posmatra Evropu kao važnog saveznika, ali da Obama očigledno nema emotivnu identifikaciju sa Evropom. „On ima hladne, analitičke poglede na saveznika i partnere. A u situaciji kada Evropa ne može mnogo da pomogne Americi da prebrodi finansijsku krizu, onda predsednik Amerike ne želi da troši mnogo vremena na nju“.
S druge strane, Nikol Bačaran, profesor političkih nauka na Institutu za političke studije u Francuskoj, smatra da je ovo zasigurno neobična odluka koja vređa Evropu. „Za Obamu međutim nema hitnosti kada je reč o odnosima sa Evropom, već mora da se usredsredi na preče stvari“.
Jedan deo stručne javnosti neočekivanu odluka Obame tumači kao deo frustracija u Vašingtonu povodom konfuzne upravljačke strukture EU. Visoke diplomate Unije saopštile su da je otkazivanje velika neugodnost za EU koja se nadala da će, pošto je okončana decenijska debeta o institucionalnoj arhitekturi ratifikacijom Lisabonskog ugovora, njen položaj na svetskoj sceni biti podignut na veću lestvicu. Umesto toga, kako se tumači u Briselu, Vašington je pokazao da nema interesovanja da se rukuje sa trojicom predsednika u EU: Hermanom van Rompejem, predsednikom Evropskog saveta, Žozeom Manuelom Barosom, predsednikom Evropske komisije, i Špancem Sapaterom, čija zemlja predsedava EU.
Jedan diplomata iz Brisela, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da „SAD prosto ne znaju sa kime treba da se dogovaraju. Jednostavno su se isključili jer misle da je Lisabonski ugovor rešio sve probleme“.
Slično raspoloženje vezano za to kome pripada veća vlast osećalo se i u Briselu, gde se Sapatero potajno bori oko suprematije sa Rompeijem. Spekuliše se da je Sapatero, u strahu da će biti marginalizovan nakon što je Van Rampuji sazvao specijalni samit lidera EU za narednu nedelju, insistirao na sastanaku sa Obamom ne bi li ojačao sopstvenu poziciju.
Američki zvaničnici podsećaju da je Obama bio „neimpresioniran“ samitom EU i SAD u Pragu aprila prošle godine kada se rukovao sa 27 lidera EU. Taj samit je ocenio kao trošenje vremena. Kratko nakon toga, domaćinu češkom premijeru Mireku Topolaneku, izglasano je nepoverenje u parlamentu.
Evropljani su se kasnije žalili na Obamu što je izbegao ručak sa liderima EU na manjem samitu EU-SAD novembra prošle godine u Vašingtonu, te je umesto njega poslao potpredsednika Džozefa Bajdena. Spekulisao se tada da je Obama shvatio da je glavni predstavnik EU švedski premijer Frederik Rajnfeldt marginalna ličnost jer njegova zemlja ima svega devet miliona stanovnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
