Obavezno zaspim kad gledam televiziju

Steći prepoznatljivo ime i prezime u svojoj profesiji pre političke karijere prava je retkost u Srbiji. Još veći je podvig postati autoritet u domenu nečega što bi se moglo nazvati zdrav život i to u zemlji u kojoj su ćevapi, šljivovica i kafanski dim ključne asocijacije za uživanje u životu. A tek biti žena u nauci i politici istovremeno – zvuči neizvodljivo. Ne i u slučaju Jagode Jorge koja je uspela da, kako kaže, istreniranim osećajem za organizaciju obaveza savršeno uklopi posao profesora na Medicinskom fakultetu i poslanika Demokratske stranke u Skupštini Srbije, i još svašta između.
„Uvek sam bila homo politicus, razmišljala sam oduvek politički, ali sam smatrala da se ljudi politikom bave ako se u mladosti za to opredele i da ja mogu mirne duše da se bavim svojim poslom. A profesija profesora, edukatora, lekara, ima jednu društvenu notu. Kao neko ko je humanista u pravom smislu, u jednom momentu sam shvatila da je taj moj individualni rad s ljudima nedovoljan da na pravi način utičem i pravim takvo okruženje koje će ljudima omogućiti kvalitetan, srećan, zdrav, uspešan, kreativan život. To mi je delovalo kao da se bavim jednom kockicom koja nedostaje, a to je zdravlje pojedinca, ali u suštini ništa nisam uradila na promeni cele slike tog mozaika“, objašnjava Jagoda Jorga svoje motive ulaska u „političku arenu“.

Reforme u skupštinskom restoranu

Specijalistu za ishranu naravno pitamo i za stručnu ocenu ishrane naših poslanika. Jorga kaže da je hrana u Skupštini tipična i da odgovara prosečnom srpskom restoranu. „Volela bih da odavde potekne jedna inicijativa, ali ne u smislu da se poslanici drugačije, elitistički hrane, već da se proba s uvođenjem i širenjem ideje o dobrim navikama, pogodnim za zdravlje. To bi ovde bilo zaista primenljivo, jer ne bi zahtevalo nikakva dodatna sredstva. Inicijativa koju imam na umu zahtevala bi samo različitu pripremu hrane. Ideja je da poslanici krenu da menjaju sebe ako hoće da menjaju stvarnost“, zaključuje Jagoda Jorga. Stručnu ocenu izgleda poslanika nije želela da nam da. Izbegava da daje i savete u Skupštini: „To ostavljam za fakultet“, odmahuje rukom.

Nove obaveze su znatno drugačije od ranijih, ali veoma „uklopive“ u njen tempo života. Objašnjava da je uvek, daleko pre političkog angažmana, imala ozbiljne treninge u disciplinovanom organizovanju dnevnih aktivnosti. U razgovoru s Jagodom Jorgom gotovo je nemoguće ne primetiti njen vedar i energičan duh. Smeh, dobro raspoloženje i živa gestikulacija naše sagovornice prate i ovo „ćaskanje“ u skupštinskom foajeu. Tajnu mladalačkog izgleda nam ne otkriva, ali kaže: „Trideset godina radim sa studentima i okružena sam uvek mladima. Čitam sve blogove mojih studenata, komentare i ostalo. To su sve stvari koje mislim da me održavaju ovako pozitivnom. Moj princip oduvek je razmena koja podstiče na kreativnost i taj pristup daje neku izoštrenost u smislu kritičnosti. Mlad svet po definiciji mora da bude kritičan – očekuje mnogo više i treba da očekuje mnogo više i to je podsticaj koji nosite u sebi“. U tom smislu primećuje da se u školama nedovoljno razvija navika kod dece da pitaju, traže, zahtevaju, ocenjuju…

Utakmica pred porođaj

Činjenica da je žena nije nimalo zanemarljiva jer joj, kako napominje, u životu pripadaju znatno drugačije obaveze od, na primer, muža koji takođe ima ime i prezime (Ilija Jorga, prim. a.). Priča da je paralelno sa studiranjem imala i obaveze oko dece. „Rodila sam ćerku na drugoj godini studija. Ozbiljno sam se dresirala za sve obaveze koje sam preuzimala. Pre toga sam bila član juniorske reprezentacije u odbojci. Ceo svoj život sebe sam trenirala da imam paralelno bar dve ozbiljne obaveze i veoma sam disciplinovano organizovala svoj dan. To je neka moja stvar koju sam radila od sedme godine: prvo trčala na kratke staze, išla u košarkašku školu, igrala košarku, zatim odbojku u Radničkom. Sećam se da sam odigrala utakmicu u julu, a u septembru se porodila“, smeje se Jagoda Jorga, pričajući o svojim podvizima. Najveći su svakako ćerka Anamarija koja ima 33 godine i doktor je nauka i sin Aleksa koji je skoro diplomirao.

Priznaje da je sedenje u skupštinskoj sali najmanji deo posla kojim namerava da se bavi dok je poslanica. Kaže da ima mnogo ideja za odbore u kojima učestvuje – za zdravlje i porodicu i za smanjenje siromaštva, a smatra da su upravo oni najpogodnija mesta za direktan kontakt s izvršnom vlasti koja sve na kraju treba i da sprovede.

Biografija

Jagoda Jorga je rođena 30. marta 1952. u Beogradu. Doktorirala je 1992. na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde radi kao profesor. Inače je lekar specijalista za ishranu, članica brojnih svetskih i domaćih stručnih udruženja. U Otporu je bila aktivna od osnivanja kao potpredsednica zadužena za resorne odbore. Članica Demokratske stranke formalno postaje 2004, po „utapanju“ Otpora u ovu političku organizaciju. Stranački je aktivna u Glavnom odboru, resornom odboru za zdravstvo i Opštinskom odboru Vračar. Takođe je članica školskog odbora u školi za autističnu decu i predsednica Nadzornog odbora Sportsko-rekreativnog centra Tašmajdan.

„Posao koji sada radim takođe može da bude vrlo kreativan i da ima određeni uticaj, ali na način koji se manje vidi u javnosti. Mandat koji sam dobila iskoristiću za ostvarivanje misija koje sam sebi postavila“, napominje sagovornica Danasa. Prvenstveni cilj u Odboru za zdravlje i porodicu je osnivanje nacionalnog saveta za zdravlje koji je i predviđen Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Taj savet bi, kako objašnjava, trebalo da kontroliše izvršnu vlast u zdravstvu. „Nezavisno od toga što je DS u vladajućoj koaliciji, vidim da uvek postoji mnogo prostora za razna poboljšanja, jer je zdravstvo ostalo suštinski nedirnuto u smislu sistema zdravstvenog osiguranja, koji je i dalje svojevrsni Bizmarkov sistem“, ocenjuje ona. Jagoda Jorga kaže da će se u Odboru zalagati za korenite izmene zdravstvenog osiguranja, demonopolizaciju u toj oblasti i promene u segmentu stručnog nadzora, kontrole rada i stalne edukacije. Shvatajući da svuda u svetu vrtoglavo rastu budžeti za proizvodnju lekova, te ova industrija spada u najveće potrošače, razmišljanja naše sagovornice koja je 30 godina profesionalnog rada posvetila upravo zdravstvu idu i u pravcu razvoja farmaceutske industrije i unapređivanju regulative u oblasti lekova i medicinskih sredstava.
Srbija je usvojila Strategiju za smanjenje siromaštva, ali naša sagovornica ocenjuje da je i u ovom slučaju problem u primeni. „Veliki broj stvari predviđen je Strategijom, uključujući i posebne programe za ugrožene grupe, kao što su Romi i žene, ali oni jednostavno nisu primenjeni u praksi. Dakle, svoj posao u Odboru za smanjenje siromaštva vidim upravo u pokretanju konkretnih akcija koje neće biti jednokratne kampanje, već će biti osmišljene da traju dugoročno i da efekti budu merljivi“, najavljuje poslanica DS. Ona tvrdi da Srbija može da smanji siromaštvo i da bitno utiče na stanje neuhranjenosti populacije, posebno kod dece. Kako kaže, suština problema ogleda se u činjenici da u Srbiji najmanje ima normalno uhranjene dece. Najbrojnije su ostale dve krajnosti – gojazna i neuhranjena deca. U pojedinim ugroženim grupama te krajnosti su još izraženije, napominje Jorga i navodi da je u romskoj populaciji skoro trećina dece neuhranjena, što je u rangu statistika iz Afrike.
„Politika nije ideologija i zato želim da sve što radimo bude sasvim konkretno i brojčano iskazano. Svesna sam da su koreni siromaštva u ugroženim grupama. Pitanje siromaštva je u suštini ekonomsko, ali ima veze s rodnom ravnopravnošću. Žena kod nas nije diskriminisana zakonom, već ekonomski. Ne samo da je najveći broj žena ostao bez posla u tranziciji, već je na žene pala briga o svemu – i o bolesnom tastu, i o svekru, i o roditeljima, deci. Dakle, sve ono što može da pređe u domen društvene brige“, smatra naša sagovornica, priznajući da je taj problem i sama iskusila i da ga „do srži“ poznaje. Ključ rešenja, kako napominje, nije prebacivati sve te obaveze na muškarca, već na društvenu zajednicu.
Jagoda Jorga podseća na činjenicu da najbogatije zemlje imaju i najveći procenat zaposlenih žena. Ova korelacija je za sagovornicu Danasa direktan put za smanjenje siromaštva, a to znači opredeljenje za veće zapošljavanje žena.
Svoj tipičan radni dan morala je da reorganizuje zbog novih poslaničkih obaveza. Fakultetske obaveze pomerila je za pola osam, što je naišlo na, kako kaže, malo negodovanje saradnika. Tako pre početka skupštinske sednice Jagoda Jorga obavlja redovne konsultacije na fakultetu i obaveze u ambulanti koju vodi jednom nedeljno. „Kada završim zasedanje ili u momentima kada moje prisustvo u sali nije neophodno vraćam se na fakultet i završavam poslove koji spadaju u rutinu svakog profesora na Medicinskom fakultetu“.
Iako joj je slobodno vreme značajno skraćeno, i dalje uspeva da ostane aktivna na teniskim terenima. Otkriva da unutar poslaničkog kluba DS sprema odmeravanje snaga među poslanicima. Odskora je ovom hobiju priključila još jedan – skijanje na vodi. „Otkrila sam Adu Ciganliju i skijanje na vodi koje je potpuno fantastično. To je najbolja rekreacija koju sam u životu probala – angažuje svaki mišić i traži potpunu koncentraciju. Svako ko može obavezno treba da proba“, preporučuje naša sagovornica.
Voli umetnost, ali posebno mesto kod nje uvek ima pozorište i balet. „To je moja prava ljubav. Filmove samo izuzetno gledam, na preporuku, a kad gledam televiziju obavezno zaspim. Volim Rolingstounse i muziku na tom tragu, ali bluz najviše, pre svega Persija Sledža. Instrumental mogu da slušam uvek, bilo da je reč o fruli, harmonici, klaviru, ili nekoj orkestarskoj kompoziciji, uključujući čak i srpska kola“, otkriva na kraju razgovora Jagoda Jorga, poslanica Demokratske stranke.