Objavljena Šangajska lista najboljih univerziteta po naučnim poljima: Skok Beogradskog univerziteta

Prošle godine je bio u 16 disciplina.

– U hemijskom inženjerstvu, nauci o vodnim resursima i veštačkoj inteligenciji Univerzitet u Beogradu je ostvario proboj na listi. Sa liste je ispao u računarskim naukama i inženjerstvu – kaže za Danas Zoran Nikolić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Najbolju poziciju UB je ostvario u metalurškom inženjerstvu gde je na listi između 76. i 100. mesta, a slede prehrambena nauka i tehnologija, i veterina – od 101. do 150. mesta i matematika koja je na listi između 151. i 200. mesta.

U oblasti matematike UB se nalazi između 150. i 200. mesta, a u poljoprivrednim naukama, stomatologiji, farmaciji, javnom zdravlju, biološkim naukama, hemijskom inženjerstvu, nauci o vodnim resursima i energentici je u grupi od 201. do 300. mesta.

U hemiji, kliničkoj medicini, fizici, psihologiji, veštačkoj inteligenciji UB je na listi između 301 i 400 mesta, a u obrazovanju od 401. do 500.

– Bitno je što Univerzitet u Beogradu postoji na listama u disciplinama: javno zdravlje, biološke nauke, hemija, klinička medicina i fizika, koje su najveće po broju istraživača u svetu i kod nas, i one u najvećoj meri i određuju pozicije univerziteta na objedinjenoj listi – napominje Nikolić.

Pored UB, na najnovijoj Šangajskoj listi po naučnim poljima plasirana su još dva srpska državna univerziteta.

Univerzitet u Novom Sadu je u oblasti prehrambena nauka i tehnologija od 201. do 300. mesta i poljoprivrednim naukama od 401. do 500, a Univerzitet u Kragujevcu u javnom zdravlju od 201. do 300. mesta.

– Univerzitet u Zagrebu, Univerzitet u Ljubljani i Karlov univerzitet u Pragu su na listama u 22 discipline, Nacionalni Kapodistrijski univerzitet u Atini je na 15 lista, Univerzitet Lomonosov kao usko specijalizovani je na 8 lista. Najbolje plasirani univerzitet iz Mađarske – Univerzitet Eotvoš Lorand je na sedam lista, a Univerzitet u Istanbulu na dve. Zanimljivo je da u tradicionalno našoj najboljoj oblasti nauka i tehnologija hrane, Univerzitet u Zagrebu bolje plasiran od Univerziteta u Beogradu – navodi profesor Nikolić.

Šangajsku listu po naučnim poljima (GRAS) objavio je ShanghaiRanking Consultancy koja je nezavisna organizacija posvećena istraživanju u oblasti visokog obrazovanja i konsultantskih usluga.

Ovo je jedna od najobuhvatnijih i najobjektivnijih svetskih procena univerziteta po akademskim disciplinama.

Ovogodišnji rang obuhvata 57 oblasti u okviru prirodnih nauka, inženjerstva, bioloških nauka, medicinskih nauka i društvenih nauka, uključujući dve nove oblasti – veštačku inteligenciju i robotiku i inženjerstvo.

Ukupno je oko 2.000 univerziteta iz 92 zemlje i regiona uvršteno u izdanje GRAS 2025.

Na listi dominirau univerziteti iz Sjedinjenih Američkih Država, koji su zauzeli prvo mesto u 27 oblasti, a prate ih kineski univerziteti sa 21 liderskom pozicijom.

Harvard se ističe kao institucija sa najboljim rezultatima, osvojivši 11 prvih mesta: pet u društvenim naukama, tri u medicinskim naukama, dve u biološkim naukama i jedno u inženjerstvu.

Tsinghua Univerzitet iz Kine prednjači u sedam oblasti, dok je MIT na vrhu u četiri oblasti.

Kriterijumi za rangiranje univerziteta

Naš sagovornik pojašnjava i na osnovu kojih kriterijuma se pravi rang-lista.

Računaju se sledeći doprinosi:

– Laureati međunarodnih akademskih nagrada a zaposleni na univerzitetima sa punim radnim vremenom zaposlene od juna 2025. godine koji su dobili značajne nagrade od 1981. do 2024. godine

– Visoko citirani istraživači (HCR) se uzimaju sa liste iz januara 2025. godine, računajući pojedinačna priznanja u više akademskih oblasti.

– Glavni urednici u 2025. godini podrazumevaju zaposlene na univerzitetu koji su urednici velikih međunarodnih časopisa.

– Liderstvo unutar međunarodnih akademskih organizacija vrednovano je prema pozicijama koje su zauzimale od jula 2025. godine..

– Broj radova u top časopisima obuhvataju publikacije od 2020. do 2024. godine u nominovanim vrhunskim časopisima i konferencijama,

– Međunarodne akademske nagrade podrazumevaju značajna akademska priznanja od 1901. do 2024.

– Broj publikacija tipa article u uticajnim časopisima (Q1) od 2020. do 2024. godine.

– CNCI meri učinak citiranja u odnosu na proseke citiranosti u istoj disciplini od 2020. do 2024. godine.

– Međunarodna saradnja meri udeo publikacija autora iz različitih zemalja između 2020. i 2024. godine.