Obračun policije i demonstranata

Budući da su se pozivu na obustavu rada odazvali i radnici aviokompanija, gotovo svi domaći i međunarodni letovi bili su otkazani, a javne ustanove kao što su škole i mnoge druge službe bile su zatvorene. Grčka policija upotrebila je suzavac i sukobila se s grupom demonstranata koji su u centru prestonice bacali kamenje, crvenu farbu i plastične boce nedaleko od zgrade parlamenta, a privedeno je nekoliko učesnika uličnih nereda.

Uprkos činjenici da različiti sektori već mesec dana izražavaju nezadovoljstvo zbog najavljenih reformi, što je došlo do izražaja i pre dve sedmice kada su sindikati prvi put obustavili rad, kao i tokom višednevnih blokada autoputeva koje su organizovali poljoprivrednici, premijer Jorgos Papandreu izjavio je da njegov kabinet ima podršku građana za sprovođenje u delo planova, što su potvrdila i najnovija istraživanja javnog mnjenja. Ilustracije radi, anketa koju je sprovela agencija „Alko“, 60,7 odsto ispitanika izjavilo je da podržava napore koje vlada preduzima u cilju prevazilaženja krize, dok gotovo 64 odsto Grka smatra političare glavnim krivcima za sadašnju situaciju.

Potpredsednik vlade Teodoros Pangalos izjavio je da Papandreuov kabinet nije zabrinut zbog najnovijeg štrajka i da će nastaviti proces reformi. „Mislim da ćemo se sa sličnom situacijom suočavati i u narednim danima, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da nas podržava većina Grka“, kazao je grčki zvaničnik. Pangalos je takođe ocenio da aktuelna kriza predstavlja posledicu odsustva snažnih lidera u EU, i dodao da se to ne bi dogodilo kada bi Uniju predvodili političari kao što su nekadašnji predsednik Evropske komisije Žak Delor, bivši francuski predsednik Fransoa Miteran, ili nekadašnji nemački kancelar Helmut Kol.

Komentarišući zahtev koji je EU uputila Grčkoj u vezi sa spornim izveštajima u kojima se navodi da je ta država uoči priključenja evrozoni uz pomoć američkih investicionih banaka pokušala da sakrije deo javnog duga, Pangalos je ocenio da je Italija uložila mnogo veći trud da prikrije stanje svojih finansija. Grčki zvaničnik kritikovao je i stav Nemačke o krizi u Grčkoj, ističući da Atina nikada nije dobila odštetu za pustošenja tokom Drugog svetskog rata. „Nacisti su odneli grčko zlato i novac iz nacionalne banke, što nikada nije vraćeno, i to pitanje treba razmatrati u budućnosti.“

Pretnja za balkanske države

Problemi s kojima se suočava Grčka predstavljaju pretnju i za druge balkanske države, ocenjuju finansijski stručnjaci. Kao argument za takav stav, navodi se da se kriza može ispoljiti na više načina, kao što su nametanje novih prepreka za zemlje koje su podnele kandidaturu za EU, kao i povlačenjem investitora s Balkana.