Obrazovanjem protiv mržnje i zaborava

Iako se o temi holokausta većgovorilo u nastavi istorije, Aleksandar Nećak naglašava da je to do sada rađeno „paušalno, jer ranije nije bila potpuno prepoznata potreba primene drugačijih metoda predavanja, niti prenošenja činjenica o holokaustu na pravi način.“

– Predavači u Srbiji su kvalifikovani, ali je i njima neophodna edukacija i priprema za predavanje o ovako važnim temama – ističe sagovornik Danasa.

Nećak objašnjava da je jevrejska zajednica u Srbiji organizovala niz obuka za prosvetne radnike, kako bi školska predavanja o holokausu bila kvaliteta kakav je postignut u Izraelu. On dodaje da se takve obuke održavaju još od 2006. i da je već„nekoliko desetina nastavnika u Srbiji prošlo edukaciju“.

– Trenutno radimo na izradi predloga priručnika o načinima predavanja o holokaustu, koji će biti prilagođen za različite uzraste učenika kojima predavači drže nastavu o ovom zločinu – kaže naš sagovornik. Ipak, taj priručnik neće biti namenjen samo predavačima nego i drugim građanima Srbije, radi što boljeg upoznavanja sa problemom holokausta.

– Novi način predavanja najverovatnije će, od naredne školske godine, u saradnji s Ministarstvom prosvete, biti primenjen u školama širom Srbije – najavljuje Nećak.

Prema rečima predsednice novosadske Jevrejske opštine Ane Frenkel, seminar u glavnom gradu Vojvodine pored edukacije prosvetnih radnika predstavlja i pomen na šest miliona nevinih žrtava stradalih tokom Drugog svetskog rata. Ona napominje da se Srbija, kao članica UN, obavezala da u nastavne sadržaje, od osnovnih škola do univerziteta, uvrsti i lekcije o holokaustu.

– Međunarodna obaveza Srbije je da se u školama obeležavaju pojedini datumi u vezi sa ovom temom, kao što je 27. januar, Međunarodni dan sećanja na holokaust, koji je ustanovljen u znak sećanja na oslobađanje koncentracionog logora Aušvic – ističe Frenkelova.

Predrag Marković, istoričar, kaže za Danas da je u školama predviđen mali broj časova za tako široku temu kao što je Drugi svetski rat. On dodaje da je u tom domenu neophodno usklađivanje između broja časova i važnosti izučavanja određenih tema.

– Srbija je zemlja koja je prošla sličnu vrstu progona i holokaust treba da se izučava u okviru predavanja o stradanju civila u Drugom svetskom ratu. Holokaust se u mnogim zemljama izučava kao posebna nastavna jedinica – ističe naš sagovornik.

Jasmina Milanović, urednica za istoriju u Zavodu za udžbenike, kaže za Danas da se tema holokausta u udžbenicima Zavoda obrađuje prema programu koji je propisalo Ministarstvo prosvete, odnosno u okviru nastavnih jedinica o Drugom svetskom ratu.

– O holokaustu se govori u udžbeniku i Istorijskoj čitanci za osmi razred osnovne škole, udžbeniku istorije za drugi razred srednjih stručnih škola, kao i u udžbeniku za četvrti razred gimnazija – navodi Jasmina Milanović.

Poricanja i s najvišeg nivoa

Novi Sad – Činjenica da su ljudi koji su odgovorni za zločine počinjene tokom holokausta živi, a još uvek su na slobodi i nije im suđeno, za mene predstavlja moralno zagađenje, izjavio je juče novinarima dr Efraim Zurof, direktor Centra „Simon Vizental“, počasni građanin Novog Sada i učesnik trodnevnog seminara o holokaustu, koji se završava danas komemoracijom u znak sećanja na nevine žrtve „novosadske racije“ tokom Drugog svetskog rata.

– Doveli smo uvažene istraživače iz celog sveta, koji imaju različite pristupe proučavanju holokausta, a na predavačima je da odluče koji od tih načina im odgovara – naveo je Zurof naglasivši da, na ovim prostorima, posebnu pažnju treba posvetiti tome da je, osim nad jevrejskim, došlo i do genocida nad srpskim i romskim narodom, a da su ova „nerešena pitanja“ i danas izvor sukoba.

Prvog dana seminara, izraelski ambasador Artur Kol istakao je da je obrazovanje jedini način za borbu protiv predrasuda, ali da u Srbiji, kao i u drugim zemljama, postoje ljudi koji poriču da se holokaust desio ili pokušavaju da minimalizuju broj njegovih žrtava. On naglašava da „posebno čudi kada se tako nešto u svetu može čuti od intelektualaca, akademika, pa čak i od šefova nekih država“. D. J.