Ne treba ti drugog leka, rakija je apoteka, a Bog dobar – neka čeka“. Tim rečima je jedan od zdravičara, u srpskoj narodnoj nošnji i sa drvenom čuturicom, dočekivao goste Trećeg festivala rakija, održanog pre četiri dana u Šljivovici, zlatiborskom selu, najpoznatijem u Srbiji, pa i šire, po rakiji šljivovici.
U dvorištu seoske škole odjekivale su trube i pesme izvika, igralo se kolo, pekao se vo na ražnju… Nadmetale se drvoseče, zdravičari, žene se dokazivale u izradi rukotvorina od vune i pripremi pita od integralnog pšeničnog brašna. Mlade čobanice u narodnoj nošnji privlačile su pažnju gostiju, omamljenih i vrućom i hladnom „mučenicom“, uz koju se u Srbiji vekovima slavi i tuguje.
Pravi ceremonijal majstor bio je meštanin Dragan Urošević poznat kao Đađa, koji je duhovitim zdravicama i sa čuturicom animirao na stotine gostiju.
– Rakija od nejaka napravi junaka, a od junaka pravi budalu. Ona je kao žena, što je više koristiš sve više traži…. Bolja je od boga, uzme vam pamet, pa je posle vrati – grmeo je Đađa.
Simboličnim potpaljivanjem kazana, Rakijadu je otvorio Milan Stamatović, predsednik čajetinske opštine, koja je, uz podršku Turističke organizacije Zlatibora, organizovala tu manifestaciju.
– Želimo da negujemo tradiciju i da podstaknemo kvalitet u proizvodnji rakija, po čemu je poznato selo Šljivovica. Od te proizvodnje zavisi i egzistencija mnogih seoskih domaćinstava na Zlatiboru – kazao je Stamatović dodavši da je poslednjih nekoliko godina proizvodnja rakije u tom selu bila zapostavljena, te da je dužnost lokalne samouprave i države da, kroz edukaciju i finansijsku podršku, ohrabre meštane da ostanu na selu i da očuvaju tradiciju, ali i da od svog rada mogu da žive.
Za pobednika ovogodišnje rakijade stručni žiri je proglasio Rada Tomonjića, građevinskog inženjera iz Šljivovice, koji je proizvodnju preuzeo od svog oca, pre dvanaest godina.
– Verujem da su samo nijanse odlučile o pobedniku. Imam 220 zasada kruške viljamovke i oko 300 stabala šljive. Rakiju proizvodim na tradicionalan način, uz primenu saveta stručnjaka – kaže Rade i dodaje da mu u tome pomaže njegova kćerka, inače studentkinja beogradskog Poljoprivrednog fakulteta.
Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta, koji su bili u stručnom žiriju, kažu da je kvalitet rakija iz Šljivovice sve bolji i da se može porediti sa konjakom.
– Proizvođači uvažavaju naše sugestije i edukuju se. Tradicija je velika prednost, ali u nju moramo ugrađivati savremena znanja – kaže Kostadin Mihailović, predsednik žirija, dodavši da je oko sedamdeset proizvođača ponudilo veoma kvalitetne rakije, od kojih je najviše bilo šljivovice, jabukovače i medovače.
– Evropska unija je prihvatila da zaštiti šljivovicu kao srpski brend. To znači da niko u svetu ne može da stavi ime šljivovica bez geografske odredbe, iako postoje slične rakije u Češkoj, Mađarskoj i drugim zemljama – navodi Mihailović i ističe da naše područje poseduje odlične prirodne uslove za proizvodnju rakije, te da je to velika šansa za naše proizvođače.
– Evropa traži proizvode baš iz domaće radinosti, ali oni moraju da zadovolje određene standarde i kvalitet. Naša rakija je u ravni sa konjakom. Ako se rakija proizvodi za sopstvene potrebe, niko neće tražiti posebne dozvole, ali ako je namenjena prodaji, proizvođači moraju da ispune određene zakonske uslove – kaže Kostadin Mihailović.
Tradicija
Prema dostupnim podacima, rakija šljivovica proizvedena je u selu Šljivovica 1868. godine. To selo danas ima oko petsto domaćinstava, a svako od njih poseduje najmanje pedesetak stabala šljive i, kako svedoči Rada Tomonjić, ovogodišnji pobednik, nema domaćinstva u Šljivovici koje ne proizvede bar pedesatak litara rakije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
