U Privrednom sudu u Subotici 24. februara bi trebalo da se na licitaciji pojavi subotička imovina Darka Šarića, koju mu je po osnovu zakona oduzela država, a koja je procenjena na više od milijardu dinara.
Reč je o hotelu „Patria“, čija će prodaja krenuti sa cenom od 935,5 miliona dinara, zatim hotelu „Prezident“ na Paliću sa početnom cenom od 520,36 miliona, Bečkom restoranu sa 43,72 miliona dinara, kao i tri stana u naselju Prozivka.
Zanimljivo je da je nakon 5. oktobra vođena velika bitka između malih akcionara, dotadašnjih radnika u HTP Palić, podeljenih između sebe u dva akcionarska udruženja, i s druge strane dva rukovodstva, što je sve unosilo veliku pometnju i kod radnika i kod građana. Borba za „preraspodelu“ ovih dobara završila se tako da je, kako se sada ispostavilo, najvrednija turističko-hotelska imovina Subotice dospela u ruke kriminogenog kapitala.
Iako su akcije od malih akcionara legalno otkupljivane, Komisija za hartije od vrednosti upozorila je još 2005. godine na opasnost od pranja novca prilikom kupovine HTP Palić, i o tome obavestila Upravu za sprečavanje pranja novca. Uprava, međutim, nije uspela da prikupi nikakve dokaze, te je hotelsko-turistički kompleks legalno dospeo u ruke Šarićevih ljudi.
Kako je svojevremeno pisala dnevna štampa, Veselin Vidaković, za koga se sada zna da je lobirao za tada još uvek neznanog „biznismena iz Crne Gore“, akcije od malih akcionara otkupljivao je preko Vojvođanske banke, uz poseban dogovor o naknadnoj isplati celokupnog iznosa cene akcija, koja je tada bila vrlo visoka. U to je poverovao i na to naseo veliki broj malih akcionara, ali im taj novac ni do danas nije isplaćen. Iako je u tim radnjama bilo elemenata za sumnju, kao i za reagovanje kontrolnih organa, država se ni tada nije umešala.
Lokalna vlast je nakon „privatizacije“ HTP Palić prihvatila novonastale vlasničke odnose, a novo rukovodstvo i vlasnici uživali su ako ništa drugo njenu blagonaklonost, budući da se očekivalo da do tada prilično umrtvljeni turistički kompleks „dobije na zamahu“. O nepostojanju bilo kakve rezerve ili sumnje u pogledu ispravnosti kupoprodajnog postupka govori i činjenica da su i „Patriju“ i „Prezident“ rado posećivali ugledni biznismeni, političari i druge javne ličnosti.
No, sumnja o nezakonitoj pozadini u nekim transakcijama u sferi privatizacije hotelsko-turističke imovine postojala je u subotičkoj javnosti još tokom devedesetih, a otvorene optužbe o povezanosti lokalne vlasti sa poslovnim špekulacijama u okviru HTP Palić nekoliko puta izneo je i tadašnji lokalni odbornik, a sada predsednik stranke Saveza bačkih Bunjevaca Mirko Bajić.
Slučaj otuđenja poslovnih prostora u subotičkoj opštini zasad je još uvek samo u papirima UBPOK-a i nije dobio svoju sudsku završnicu.
Gde su nestale nekretnine
– Ta veza vlasti i organizovanog kriminala datira još od sredine devedesetih, a posebno je to postalo očigledno kada je počela realizacija plana rekonstrukcije pozorišta. Tada se „ispostavilo“ da je polovina zgrade pozorišta u vlasništvu HTP Palić. Grad je nakon toga pristao da napravi razmenu, i HTP Palić po toj osnovi dobija 11 poslovnih prostora i lokala u najstrožem centru grada, da bi gradu vratio polovinu zgrade pozorišta. O toj transakciji, i još desetine sličnih UBPOK je, nakon detaljne istrage 2003. godine, sačinio zapisnik u kojem stoji da je Subotica do sada izgubila oko 200 poslovnih prostora i stanova, odnosno oko 750 kvadratnih metara nekretnina – navodi Mirko Bajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
