Najveći deo pogona i fabrika šabačke „Zorke“ izgradila je „Oprema“, kao deo ovog holdinga. Takođe ih je kasnije i održavala i remontovala, a radilo se o zamašnim poslovima. Samo fabrika „Mineralnih đubriva“ proizvodila je više od pola miliona tona veoma tražene robe, a „Obojena metalurgija“ 30.000 tona cinka. Poređenja radi „Zorka“ je trošila više električne energije nego ceo Šabac, dok danas svega devet odsto električne energije troši čitava šabačka privreda, a 91 odsto domaćinstva.
Pored toga inženjeri i radnici „Opreme“ remontovali su pogone giganata: „Petrohemije“, „Župe“, RTB Bor, fabriku đubriva u Kutini, TA Obrenovac… Bili su poznati po izgradnji vagonskih i kamionskih cisterni, balansiranju železničkih točkova, zaštiti postrojenja od agresivnih tečnosti… I sve je trajalo do 2001. godine, kada je nekim čudnim odlukama oterana u stečaj. Imali su potraživanja od osam miliona dinara, a njihov dug iznosio je nešto više od tri miliona dinara. Stečaj je trajao sedam godina, a onda je „Oprema“ prodata, iz drugog pokušaja, za 58 miliona dinara. Najgore u svemu prošli su radnici, otišli na biro rada, bez ikakve otpremnine. Čak im se duguje više od 20 plata.
Oprema po svemu nije trebalo da ode u stečaj. Dugovali su nam EPS, Petrohemija, i potraživanja su nama bila daleko veća od dugovanja. Posle svega, radnici su oterani na ulicu, bez ikakvih prava i nadoknade. Čak su nam zaručanavali platu manju od minimalca, 250 umesto 280 dinara. Pa i na to ostali su nam dužni 27 plata, a isplatili su svega četvrtinu, jer, kako su nam rekli, toliko je moglo da se izdvoji iz stečajne mase. Mi smo se obratili i Sudu u Strazburu, i nadamo se da će nam zaostale zarade biti isplaćene. Oko 230 radnika potražuje u proseku po milion dinara, sa kamatom. Nažalost, nekoliko radnika je u međuvremenu preminulo jer uslovi pod kojima smo radili su veoma teški, i zato smo imali i beneficirani staž, kaže Dejan Kedić, nekadašnji predsednik Sindikata u ovoj fabrici. U fabrici je radio 31 godinu, a u međuvremenu je imao dva infarkta i otišao u invalidsku penziju. Sa 15 000 dinara, kako kaže, ne može ništa, ni osnovne račune da plati. U ime svojih drugova predlaže da se nekako pronađe rešenje, jer država njima duguje, a radnici pak javnim preduzećima. Radnici „Opreme“ su protestovali pred zgradom Gradske uprave pre petnaestak dana zajedno sa radnicima „Sedmog jula“, upravo tražeći zaostale zarade.
Nekadašnji radnici čudom se čude kako je to nestala imovina ovog preduzeća. Bila su, primera radi, tri krana po deset tona, valjak za savijanje lima, makaze za seču lima od 15 milimetara, tri viljuškara po pet tona, peskara najsavremenija u tadašnjoj Jugoslaviji, 20 strugova, a jedan elektromotor veličine „fiće“ pronađen je u Debrcu, u oranju. U Beogradu je ostalo 300 metara rudničkog kabla, izuzetno velikog profila i vrednosti, nijedan od kontejnera za alat nije vraćen… Takođe vrednost firme činio je plac od pet-šest hektara. Prema ranijim procenama stručnjaka „Oprema“ je vredela 3,5 miliona evra, a radnici zameraju i pravosudnim organima koji nisu sprečili krađu i čerupanje preduzeća, kao i to što je prodata za svega pola miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
