Odbrana od nove krize

Jedna od tema samita bila je i inicijativa Nemačke pokrenuta u cilju izmene Lisabonskog ugovora koju nisu podržali svi učesnici samita. Protivnici takvog plana naglasili su da je Ugovor stupio na snagu posle gotovo dve decenije teških pregovora i dva referenduma u Irskoj, zbog čega mnoge države ne bi želele da razmatraju moguće promene. S druge strane, uvažen je predlog britanskog premijera Dejvida Kamerona o ograničavanju uvećanja budžeta Unije na 2,9 odsto, što je za tri odsto manje od planiranog.

Bi-Bi-Si ocenjuje da bi stupanjem na snagu novih pravila trebalo da bude poboljšana situacija u evrozoni. U tom kontekstu, navodi reči predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja koji je izjavio da su donete značajne odluke koje će osnažiti zonu evra.

– Pokrenućemo snažan i pouzdan mehanizam koji će predstavljati garanciju finansijske stabilnosti i sprečiti izbijanje krize u evrozoni – rekao je Rompej.

Novim pravilima, između ostalog, predviđeno je da zvaničnici EU upozoravaju vlade država članica o mogućem „pucanju kreditnog mehura“ i strogo kažnjavanje zemalja koje postanu prezadužene. Istovremeno, takozvani „trajni krizni fond“ zameniće privremeni, u vrednosti od 440 milijardi evra, koji je pokrenut da bi se pružila pomoć Grčkoj i osnažila vrednost evra.

Preventivne mere

Budžeti svih 27 država članica Unije ubuduće će biti podložni opsežnoj kontroli, a biće uvedene sankcije državama koje premaše maksimalnu visinu zaduživanja dozvoljenu Paktom za stabilnost i rast EU, odnosno 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Takođe, EU će moći da sprovodi „preventivne mere“, kao što je kažnjavanje država u kojima je tržište nekretnina „neodrživo“.