Umesto u maju, a potom u oktobru, kako je ranije najavljivano, Regionalna sanitarna deponija „Duboko“ kod Užica biće završena do kraja novembra ove godine.
Završetak radova kasni zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i pojave klizišta. Međutim, iako deponija ne radi, u novoformiranim JKP „Duboko“, koje je osnovano da njome upravlja, trenutno je zaposleno 14 radnika, od kojih je jedanaestoro u stalnom radnom odnosu, a troje je angažovano na određeno vreme.
Buduća deponija poslužiće za odlaganje i preradu otpada iz dva grada (Užice i Čačak) i sedam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga (Čajetina, Arilje, Ivanjica, Požega, Lučani, Kosjerić i Bajina Bašta). U tim lokalnim samoupravama trebalo bi da se formiraju transferne stanice, odakle će se otpad prevoziti do užičke deponije.
– Najzad se privode kraju radovi na deponiji Duboko – rekao je Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, koji je prekjuče, sa gradonačelnikom Užica Jovanom Markovićem, obišao gradilište.
– Kada se deponija završi, a to očekujemo do kraja ove godine i držimo za reč gradonačelnika i ljude koji rade na tome, najzad će se stvoriti uslovi da se stare deponije zatvore i saniraju – poručio je Dulić, a potom za postojeće užičko smetlište na Sarića Osoju rekao da je „potencijalna ekološka bomba“, te da je zbog zagađenja vode, zemljišta i vazduha u njenom okruženju ugroženo zdravlje ljudi, posebno dece.
– Užice je jedno od najvećih gradilišta u Srbiji, a regionalna deponija je jedan od najvećih projekata u našem kraju. Očekujemo da će prve količine otpada biti deponovane krajem novembra. Radovi su u završnoj fazi, zaokružena je finansijska konstrukcija i verujem da ćemo sa Ministarstvom zaštite životne sredine ceo projekat uspešno privesti kraju – rekao je Marković.
Ivan Đokić, direktor JKP „Duboko“, kaže da su razlozi za novo kašnjenje ispitivanje terena, jer se prošle godine pojavilo klizište.
– Nismo smeli da dozvolimo da napravimo neku grešku, pa da nešto ubrzamo i da posle dve ili tri godine, kada deponija proradi i bude imala nekoliko stotina hiljada kubnih metara komprimovanog otpada, dođe do cepanja folije, klizanja ili pucanja drenažnog sistema. Zbog toga je bolje da utrošimo neki mesec više i da se sve uradi kako treba – rekao je Đokić, dodavši da su rešeni raniji imovinsko-pravni problemi.
Osim navedenih lokalnih samouprava, koje su obezbedile 2,2 miliona dinara, izgradnju deponije podržao je Republički fond za zaštitu životne sredine sa bespovratnih 97 miliona dinara, Nacionalni investicioni plan učestvuje sa 18,3 miliona dinara, dok je ostatak obezbeđen iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj od pet miliona evra i donacijom Evropske komisije u iznosu od 3,8 miliona evra.
Energana
Prema prošlogodišnjem protokolu, koji su potpisali gradonačelnik Užica i predstavnici EPS-a, u prisustvu ministra za energetiku Petra Škundrića, na deponiji bi trebalo da se gradi i energana, odnosno postrojenje za proizvodnju električne energije koja bi kao pogonsko gorivo koristila komunalni otpad. Osim koristi od proizvodnje električne energije, energana bi značajno produžila vek deponiji, a Užice bi postao prvi grad u Srbiji koji bi imao takvo postrojenje.
Civilizacijski iskorak
Ministar Dulić je saopštio da je cilj Vlade Srbije da do kraja svog mandata „oko polovina Srbije bude ‘pokrivena’ savremenim deponijama“. – To će biti najveći civilizacijski iskorak što se tiče upravljanja otpadom u Srbiji u poslednjih 100 godina – dodao je Dulić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
