Okončana era nesputanog liberalizma

Francuska, Austrija, Nemačka, Holandija i Španija obelodanile su spasilačke pakete u vrednosti koje su približne godišnjem budžetu pojedinih zemalja, a još deset zemalja je prihvatilo plan. Nemačka je usvojila paket pomoći od 500 milijardi evra, Francuska je obećala 360 milijardi u te svrhe, Nemačka 200 milijardi, a Španija i Austrija 100 milijardi. Na taj način vodeće države krenule su stopama Britanije koja je protekle nedelje odredila 640 milijardi evra za pomoćbankama. Plan, između ostalog, predviđa garancije štednih uloga, jemstvo za međubankarske operacije, priliv novčanih sredstava putem kratkoročnih zajmova i delimičnu nacionalizaciju banaka kupovinom aktive tih institucija. Berze su pozitivno reagovale na takvu vest. Londonska berza započela je poslovanje rastom, a frankfurtska je ojačala za šest odsto.

„Ujedinjena Evropa obećala je da će učiniti više od Sjedinjenih Američkih Država“, smatra francuski predsednik Nikola Sarkozi. On, takođe, naglašava da će biti uložen ogroman napor u cilju spasavanja banaka. Sarkozijevo mišljenje deli i italijanski premijer Silvio Berluskoni koji smatra da je konačno pronađen lek za finansijsku krizu. Evropska komisija podržala je planove vlada država EU, ali najavljuje da će biti oformljeni nadzorni organi koji će sprečiti „sunovrat ekonomije“. Zvaničnici Komisije takođe upozoravaju na moguće negativne efekte spasilačkog plana. „Suočićemo se s teškom situacijom ukoliko bude okončana politika konkurentnosti“, smatra komesar Neli Kros.

Nadzorni organi će detaljno razmotriti da li su paketi finansijskih mera u skladu sa principima kao što su sprečavanje diskriminacije. Štaviše, Komisija smatra da bi te inicijative trebalo da budu vremenski ograničene i da bi privatni sektor takođe trebalo da snosi izvesnu odgovornost i delimične troškove garantovane sheme. Brisel je poručio državama članicama da poseban trud mora biti uložen u cilju sprečavanja eventualnih zloupotreba finansijske pomoći bankama.