Oluja – Tuđmanov zločinački plan za proterivanje Srba

Presudu je donelo Sudsko veće u čijem su sastavu bili Uldis Kinis iz Litvanije, Elizabet Gvaunza iz Zimbabvea i kao predsedavajući Alfons Ori iz Holandije, izvestila je Beta. Prema presudi, Gotovina (53), koji je zapovedao Olujom, i Markač (53), kao komandant specijalne policije, bili su članovi združenog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Tuđman. Gotovina i Markač proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995. Gotovina je, prema presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova. Takođe, Gotovina nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad Srbima.

– Pretresno veće je utvrdilo da je određen broj hrvatskih političkih i vojnih lidera delio zajednički cilj trajnog uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine, silom ili pretnjom silom, što je uključivalo deportaciju, prisilno premeštanje i progon nametanjem diskriminatornih mera, nezakonite napade na civile i civilne objekte – podvukao je sudija Ori. Sud je utvrdio da je Tuđman bio „ključni član udruženog zločinačkog poduhvata“ i da je „u nameri da Krajinu naseli Hrvatima“, „preko svog moćnog položaja predsednika i vrhovnog komandanta oružanih snaga obezbedio da ta ideja bude pretvorena u politiku i akciju“. Kao ključni dokaz za to, sudija Ori izdvojio je prepis Tuđmanovog sastanka sa ostalim visokim zvaničnicima, na Brionima, 31. jula 1995.

Tuđman je, prema presudi, sa ostalim članovima zločinačkog poduhvata – među kojima su bili i ministar odbrane Gojko Šušak i načelnici Generalštaba Janko Bobetko i Zvonimir Červenko – na sastanku razmotrio kako da se izazove odlazak ne samo srpske armije, već i civila. Utvrđeno je je da su hrvatske snage prognale Srbe ubijajući civile, mučeći ih, pljačkajući i uništavajući njihovu imovinu i neselektivno granatirajući čitave gradove.

Po presudi, general Gotovina naredio je granatiranje Knina, Benkovca i Obrovca, a to granatiranje „predstavljalo je nezakoniti napad na civile i civilne objekte“. Time i propuštanjem da zločine spreči, a počinioce kazni, Gotovina je „značajno doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu“.

Markača, komandanta specijalne policije, Tribunal je osudio zbog toga što je naredio nezakonito granatiranje Gračaca koje je izazvalo prisilno premeštanje stanovništva. Markačeve trupe učestvovale su i u uništavanju Gračaca u danima posle operacije. Markač je osuđen je i zbog ubistava starih srpskih civila u selu Grubori, za paljenje i uništavanje njihove imovine.

Obrazlažući oslobađanje Čermaka, predsedavajući sudija kazao je da on nije bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata, iako je kao komandant Kninskog garnizona, posle Oluje, „imao neki uticaj na civilnu i vojnu policiju,“.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da je šokiran presudom.

– Neprihvatljiva je teza o zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Republika Hrvatska poštuje i poštovaće svoje heroje. Zločina je bilo na svim stranama, pa i na našoj, i treba ih procesuirati. Hrvatska poštuje međunarodni pravni poredak i vladavinu prava. Ali, očekujem da će u žalbenom postupku mnoge od teza na kojima se temelji presuda biti preispitane i demantovane. Domovinski rat će ostati pravedan i odbrambeni rat – rekao je Josipović.

Predsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor rekla je da je presuda neprihvatljiva i da će Vlada učiniti sve da bude poništena pred drugostepenim većem. Lider opozicionog SDP-a Zoran Milanović rekao je da je inkriminacija udruženog zločinačkog poduhvata neprihvatljiva.

Presuda nije ocena hrvatskog Domovinskog rata, saopštila je, kako je preneo sajt Vjesnika, ambasada SAD u Hrvatskoj. „Hrvatska je imala legitimno pravo da odbrani svoju nezavisnost i teritorijalnu celovitost. Osim toga, sud istražuje pojedinačne slučajeve. Nadamo se da će u ovom teškom trenutku hrvatski narod, koji ceni svoju borbu i žrtvu, s verom gledati u budućnost kao ponosan, nezavisan i demokratski narod“, saopštila je ambasada.

Oko 2.000 građana dočekalo je u centru Zagreba zvižducima i glasnim negodovanjem izricanje presude, izvestila je Beta. U trenutku izricanja presude okupljeni su razvili transparente na kojima je pisalo „Hrvatski ponos: Gotovina, Norac, Glavaš, Praljak, Merčep, Kordić“, što su imena osuđenih za ratne zločine i „Hrvatski izdajnici: Mesić, Sanader, Pusić, Josipović, Kosor, Šeks, Bajić, Račan“, odnosno imena sadašnjih i bivših najviših državnih funkcionera.

Zbog negodovanja učesnika skupa isključen je zvanični prevod iz Haškog suda uz obrazloženje da je na srpskom i da ne žele, kako je rekao jedan od organizatora, da slušaju „srpštinu“. Posle izricanja presude, osim oštrih reakcija okupljenih uz psovke, neki od učesnika su glasno plakali. Demonstracija je bilo i u drugim gradovima Hrvatske, a trenutak nakon izricanja presude jedan veteran je razbio izlog u Zadru i srčom počeo da se reže po čitavom telu i glavi.

reakcije u srbiji

TADIĆ: U skladu s pravom

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je Tribunal postupio u skladu sa pravnim normama i dodao da kazne primerene zločinu doprinose pomirenju u regionu. „Principijelno izbegavam da se mešam u rad pravosudnih institucija, a ovo je institucija UN što znači naša zajednička pravosudna institucija, ali ukoliko imamo kazne koje su primerene zločinu koji je izvršen, imamo kudikamo veće šanse za pomirenje na prostoru jugoistočne Evrope“, rekao je Tadić. On je rekao da je Tribunal postupio u skladu sa pravom, ali da ne želi da se previše udubljuje u ocenu opravdanosti takvih kazni, zato što bi to bilo mešanje u rad Tribunala i u rad pravosuđa. Beta

Dušan Ignjatović, direktor kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom

Dobar dan za pravdu

Najpre treba imati u vidu da je reč o prvostepenoj presudi. Siguran sam da će se na presudu žaliti odbrana Gotovine i Markača, a moguće je da će i se i tužilaštvo žaliti zbog oslobađanja Čermaka. Važno je što je međunarodni sud ne samo osudio dvojicu generala, već što je presudom utvrđeno da je Oluja bila udružen zločinački poduhvat na čelu sa Tuđmanom, a u kojem su učestvovali i drugi visoki funkcioneri Hrvatske. Nije vreme da se priča da je Srbija u nečemu pobedila, već da se ponadamo da će žrtve dočekati dugo čekanu pravdu. Ovo je dobar dan za međunarodnu pravdu.

Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji

Zagreb da pokrene reforme

Očekujem da će presuda biti jedan od kamena međaša u budućim odnosima srpskog i hrvatskog naroda. Presuda treba da doprinese suočavanju Hrvatske sa prošlošću i da doprinese otvaranju suštinskog dijaloga EU sa Zagrebom kako bi se svi problemi izbeglih Srba rešili na sveobuhvatan način. Očekujem da će EU od Hrvatske tražiti da pokrene suštinsku reformu pravosuđa i da prestane sa praksom duplih standarda kada je reč o pravima Srba.

Savo Štrbac: Jak vetar u leđa kontratužbi za genocid

Srbi okupljeni oko Veritasa i svi izbegli iz Krajine mogu biti zadovoljni presudom. Bila nam je i ostala u drugom planu visina kazne, kao što je i oslobađanje Čermaka. Najbitniji nam je je opis samog krivičnog dela – udruženi zločinački poduhvat. Dakle, utvrđeno je da je Hrvatska isplanirala i izvršila etničko čišćenje Krajine od Srba. Takav opis krivičnog dela pruža Srbima veliku mogućnost da brže i lakše povrate sva prava – imovinska, lična i politička koja su im silom oduzeta i omogućava poništenje diskriminatorskih odluka donetih posle Oluje. Presuda ne kaže „Srbi imate pravo na to i to“, ali omogućava da budu pokrenuti takvi zahtevi. Da li ćemo se mi Srbi organizovati i isplanirati sa nekim prijateljskim državama da povratimo oduzeto ostaje da se vidi. Presudom se otvara put i zahtevima za autonomiju Srba u Hrvatskoj, a Hrvatsku vodi u reviziju novije istorije. Ne tiče me se i da posle žalbe smanje kazne generalima, bitno je da ostane ocena da je Oluja bila udruženi zločinački poduhvat. Presuda je nalog Hrvatskoj za dalje procesuiranje osumnjičenih i jak vetar u leđa kontratužbi Srbije za genocid.

Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo

Mora se poći redom

Imajući u vidu da je reč o prvostepenoj presudi, nije stavljena tačka na pitanje državne odgovornosti za zločine u Oluji. Predstoji ozbiljno preispitivanje, pre svega u Hrvatskoj, dosad postojećih interpretacija i tumačenja sadržaja vojno-policijske operacije Oluja. Otvoreno je polje da se normalnije i trezvenije razgovara o tome šta se dogodilo, ali iskreno mislim da je potrebno razmatrati i šta se događalo pre Oluje. Mora se poći redom, od početka izbijanja rata i svaki zločin mora biti istražen.

Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke

Budalaštine

Apsolutno me ništa ne iznenađuje kada je u pitanju Haški tribunal. Očigledni su dvostruki aršini kad su u pitanju s jedne strane Srbi, a sa druge svi ostali. Budalaština je biti zadovoljan bilo kojom presudom jer time se Tribunalu daje legitimitet. Nijedna presuda ne može da me razuveri da je Tribunal politička institucija.

Borislav Pelević, Srpska napredna stranka

Nisu imali kud

Iznenađen sam. Očekivao sam da će Haški tribunal u starom dobrom maniru osloboditi sve hrvatske generale. Verovatno nisu imali kud i morali su da ih osude.

Dragan Marković Palma, Jedinstvena Srbija

Hrvatska da se izvini

Poznato je da Hrvatska slavi Oluju kao državni praznik, a to je državna sramota. JS traži da Hrvatska ukine taj praznik, od Hrvatskog sabora da osudi zločine kao što je to učinila Skupština Srbije, a od hrvatskih državnika da se izvine građanima Srbije.