Nešto manje od dve hiljade hektara oranica u subotičkom ataru još uvek čeka ocenu stručnjaka, ali i vremena, o tome da li će ostati neplodne ili će na kraju godine seljaci sa njih ipak skinuti nekakav rod. Reč je o površinama koje su bile zasejane suncokretom, koji je normalno nikao i dostigao koji desetak santimetara, a onda je za dan-dva istrulio.
Razlog nije nikakva tajanstvena boljka koja je kao kuga pokosila mladi usev, već sticaj nesretnih okolnosti, odnosno neočekivane kiše i hladnoća u sadejstvu sa herbicidom, koji su može biti nanele nepopravivu i nenadoknadivu štetu mnogim paorima. Vlasnici oštećenih parcela, a procenjuje se da je to hiljadu, ili čak i nekoliko hiljada hektara, useve su tretirali pesticidom koji su, kako tvrde pojedini akteri, koristili godinama do tada, ali koji je ovog puta, zahvaljujući abnormalnim padavinama, uspeo da uništi i koren same biljke. Kako je vlaga ušla duboko u tle, pitanje je šta se i da li se može nešto ponovo zasejati.
Josip Anišić, vlasnik Zadruge „Salaš“, kaže da su stručnjaci sa poljoprivrednih fakulteta ipak dali neku optimističnu prognozu da se sa visokim procentom može očekivati da suncokret ponovo nikne. Naravno, pošto se nanovo zaseje.
– Bilo je strahovanja da će te površine ove godine ostati potpuno neplodne, ali kako su nam saopštili agro stručnjaci, čak i ako suncokret ne uspe, moguće je na parcelama zasejati neku drugu kulturu. Naravno, neki stručnjaci imaju izvesnih rezervi, ali šteta ipak nije onoliko kako se u početku strahovalo. Problem je naravno što je to seljacima novi trošak, u ovoj krizi posebno težak, i što je na svim tim površinama ugovorena proizvodnja upravo suncokreta, a to je značilo i siguran plasman. Štetu seljacima ne znam ko bi mogao da nadoknadi, jer je utvrđeno da se radi o preparatu koji je i ranije korišten, ali je upravo zbog velike vlage i niskih temperatura imao takvo dejstvo kakvo je imao. Na njemu čak i piše da je štetan pri niskim temperaturama i velikim padavinama – kaže Anišić.
Poljoprivrednici, međutim, tvrde da je reč o preparatu koji se prvi put pojavio na našem tržištu pod tim imenom, i prvi put korišćen na parcelama pod suncokretnom, te da distributeri snose krivicu jer nisu upozorili poljoprivrednike ili povukli iz prometa ako se zna da je problematičan u ovakvim uslovima.
Pored subotičkih, sa ovim problemom su se susreli i ratari u bačkotopolskom ataru, koji je isto kao i zemlja oko Subotice peskovit, te je korišćeni preparat lako prodro u tlo, nanevši štetu mladom korenu suncokreta. No, bilo kako da se završi ova priča sa pesticidom – a rokovi za reagovanje su vrlo kratki, jer vreme za setvu bilo koje kulture je gotovo isteklo – poljoprivrednici će svakako ubeležiti dodatnu štetu i dodatni teret na ovu krizu. Kako se procenjuje, svako od njih je zbog „akcidenta“ štetovao oko deset hiljada po hektaru.
Ko je kriv
– Svakako da je krajnja odgovornost na proizvođaču, ali to mora prodavac da raščisti. Poljoprivrednici ne mogu čekati dve godine da se utvrdi čija je odgovornost, a osim toga oni su kupovali preko posrednika, najčešće preko ovdašnjih zadruga. U svakom slučaju, te površine treba ponovo zasejati, i smatramo da bi prerađivači trebalo u tome da pomognu seljacima, jer će ako se to ne uradi, suncokreta će biti znatno manje, budući da se radi o uništenih čak nekoliko hiljada hektara. Pritom, i dalje ostaje pitanje neće li pesticid, koji je zbog kiše ušao nekoliko santimetara u zemlju, biti štetan i za koren naredne biljke, te ljudi ne znaju šta da seju. Neki su već pretanjirali parcele, i zasejali kukuruz, ne čekajući mišljenje stručnjaka – kaže Miroslav Ivković, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
