Opomena za budućnost

„Nikada više je od početka bio krik okrenut budućnosti. Tog dana sećamo se žrtava logora, žrtava holokausta i Drugog svetskog rata i razmišljamo o budućnosti. Sećanje mora da služi našoj deci, našim unucima. Moramo da budemo svesni šta ne smemo da činimo“, kazao je direktor Državnog muzeja Aušvic, Pjotr Civinjski.

Procenjuje se da su nacisti na prostoru logora Aušvic Birkenau u periodu od 1940. do 1945. ubili više od milion ljudi, uglavnom Jevreja, kao i desetine hiljada Poljaka, Roma i predstavnika drugih naroda. Obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta počelo je koncertom sećanja na stradale logoraše u crkvi svetog Josipa, a ministri prosvete evropskih zemalja okupili su se na međunarodnoj konferenciji u Centru dijaloga i molitvi u Aušvicu na temu „Aušvic – pamćenje, odgovornost, obrazovanje“. Na toj konferenciji evropska Agencija za osnovna prava predstavila je izveštaj u kojem je apelovala na evropske škole da preuzmu na sebe odgovornost da mladim naraštajima pokažu da su tako tragični istorijski događaji kao što je holokaust tesno povezani sa pitanjem osnovnih ljudskih prava i sloboda.

Kao i svakog 27. januara centralna komemoracija održana je u logoru ispred Spomenika žrtvama. Okupljenima su se obratila trojica preživelih logoraša, predstavnici tri naroda kojima je pakao najvećeg nacističkog logora odneo najviše žrtava – Jevreja, Poljaka i Roma, a nakon njih i poljski predsednik Leh Kačinjski, Netanjahu i ruski ministar prosvete Andrej Fursenko. Uoči kadiša, jevrejske molitve za mrtve predstavnici 45 zemalja zapalili su baklje na Spomeniku. Nakon glavne komemoracije Predsednik evropskog parlamenta Ježi Buzek, koji je inače kao prvi poljski premijer pošao sa izraelskom i poljskom omladinom u tradicionalni Marš živih u logoru Aušvic 1998, pokrenuo je novi Evropski forum – građani za evropsku solidarnost koji za cilj ima jačanje kulture ljudskih prava u Evropi.

Buzek se našao na udaru kritika pojedinih jevrejskih intelektualaca, zbog odluke da podrži deklaraciju Evropskog parlamenta kojom se, prema mišljenju predstavnika Centra Simon Vizental, izjednačavaju nacistički i staljinistički zločini, čime se umanjuje pošast holokausta. Evropski zvaničnik je snažno opovrgnuo takve navode, naglašavajući da je uvek poštovao uspomenu na Aušvic. „Logor Aušvic predstavlja najveće ljudsko groblje u istoriji, mesto gde su ubijeni Jevreji, Poljaci, Rusi, kao i građani drugih država, a holokaust predstavlja gnusni čin i najveći genocid“, kazao je Buzek.

Grafiti „Čeznem za tobom, Jevrejine“

Na 65. godišnjicu oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvic širom Poljske juče su se pojavili grafiti sa napisom „Čeznem za tobom Jevrejine“. Projekt umetnika Rafala Betlejovskog pokrenut je u cilju podsećanja javnosti da su upravo poljski Jevreji, od kojih je oko tri miliona po procenama istoričara stradalo u holokaustu, pre Drugog svetskog rata i nacističke okupacije Poljske davali pečat svakodnevnom, kulturnom i javnom životu širom zemlje. Beta

Peres: Iran smetnja za mir

Šimon Peres govorio je juče u Bundestagu (na fotografiji), kao treći po redu predsednik Izraela koji se obratio nemačkim parlamentarcima. Peres je kazao da postoje „dobre šanse“ za stvaranje palestinske države i naglasio da Izrael nije protivnik Irana, već da se bori protiv diktature u toj državi. „Iransko rukovodstvo, predvođeno predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, koji poriče postojanje holokausta, predstavlja smetnju za uspostavljanje mira na Bliskom istoku“.