Halimi navikao da funkcioniše u kriznim situacijama. Umesto da se posveti razvoju ekonomije i rešavanju aktuelnih problema, on voli podizanje političkih tenzija. Problem obrazovanja jeste važan, ali to je samo jedan od segmenata života Albanaca na ovim prostorima. Ovakvim stavovima problemi, pre svega za obične ljude na jugu Srbije, neće biti rešeni, pa se insistira na „većem političkom pritisku na vlasti u Beogradu“, a tek na drugom mestu na saradnji sa Prištinom, Tiranom i Skopljem
Nakon pisma upućenog premijeru Mirku Cvetkoviću, sa zahtevom da se poništi odluka prethodne Vlade Srbije kojom se ne priznaju diplome fakulteta Univerziteta u Prištini overene pečatom UMNIK-a, koje su stekli Albanci iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, na koje (još uvek) nije stigao odgovor, politička delegacija Albanaca sa juga Srbije obrela se u Prištini.
Predsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, nakon susreta sa narodnim poslanikom u Skupštini Srbije Rizom Halimijem i njegovim saradnicima, rekao je da će „zatražiti od vlade Kosova da pri kabinetu premijera otvori kancelariju koja bi se bavila pitanjem Albanaca na jugu Srbije“.
„Moguće je i ima logike da se u prvom trenutku ne otvara posebno ministarstvo već kancelarija za Preševsku dolinu, u okviru vlade. Ona bi imala svoj budžet i stručnjake koji poznaju situaciju u regionu“, precizirao je Haradinaj.
On se pozvao, prema navodima medija u Prištini, na „legitimno pravo za interesovanje o položaju Albanaca koji žive van granica Kosova“, rekavši da je inicijativa u „saglasnosti sa ustavnim ovlašćenjima koje ima vlada u Prištini a koja nisu u koliziji sa međunarodnim uzusima“. Ovu inicijativu podržao je i sam Halimi, koji navodi da „od ranije postoji ideja da se u okviru kosovske vlade formira kancelarija koja bi se bavila pitanjima i problemima Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“.
Govoreći o problemima u oblasti obrazovanja, Halimi naglašava da bi „o tome trebalo da brine Vlada Srbije, ali pošto se ona oglušava o naše zahteve i apele normalno je i prirodno da pomoć tražimo od naših sunarodnika na Kosovu“.
Narodni poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) iz Preševa ponovo je potencirao problem „ignorisanja priznavanja UMNIK-ovih diploma iz Prištine i obznanio da „troškove obrazovanja Albanaca sa juga Srbije na Kosovu snose kosovska vlada, vlada u Tirani i delom vlast u Skoplju“.
Ovakav potez Halimija u drugim albanskim političkim partijama na jugu Srbije nije izazvao zvanične reakcije, ali se može nezvanično čuti da postoje oprečna mišljenja oko uspostavljanja „paralenih veza sa Prištinom kroz moguću kancelariju za Preševsku dolinu“.
„Halimi je navikao da funkcioniše u kriznim situacijama. Umesto da se posveti razvoju ekonomije i rešavanju aktuelnih problema, on voli podizanje političkih tenzija. Problem obrazovanja jeste važan, ali to je samo jedan od segmenata života Albanaca na ovim prostorima“, komentarišu Albanci u Preševu odbijajući da se „uz ovakav stav“ pominje njihovo ime. Mnogi od njih ne očekuju da će sa ovakvim stavovima problemi pre svega za obične ljude na jugu Srbije biti rešeni, ali insistiraju na „većem političkom pritisku na vlasti u Beogradu“, a tek na drugom mestu na saradnji sa Prištinom, Tiranom i Skopljem.
Odgovarajući na naše pitanje dokle se stiglo sa incijativom da se ponovo obnovi proces priznavanja diploma sa pečatom UMNIK-a, rukovodioc kancelarije Koordinacionog tela u Preševu, Branko Delibašića, kaže da „novi predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Milan Marković čvrsto insistira da taj problem pod hitno bude rešen“.
– Vrlo brzo treba očekivati odgovor i mislim da smo na putu da se rešenje pronađe, a za to treba i malo strpljenja – rekao je Delibašić, naglašavajući da on „nema uvid u stavove Vlade Srbije povodom pisma koje je uputio Riza Halimi“.
Poslednja poseta Prištini političke delegacije Albanaca sa juga Srbije, te Haradinajova incijativa može da ima i negativan odjek u diplomatskim krugovima u Beogradu u kojima se pomno prati situacija u regionu juga Srbije. Ovakav stav imaju i Albanci i Srbi, što se temelji na činjenici da je šef misije OEBS-a Hans Ola Urstad, već otvoreno ukazao da vlast u Beogradu mora „problem sa diplomama da reši vraćanjem na prethodno stanje“.
„Poprilično besmisleno“
Za rukovodioca kancelarije Koordinacionog tela u Preševu Branka Delibašića, incijativa koju je pokrenuo Haradninaj „poprilično je besmislena“. – O tome sam informisan iz medija i nemam kvalitativan stav osim što je pomalo čudno da Albanci sa juga traže podršku od jednog opozicioog političara u Prištini – rekao je za Danas Delibašić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
