Opštinska administracija mora da bude odgovornija

Naši sugrađani su svesni da je kriza, prolaze kroz mnoge teškoće, trpe i siromaštvo, ali su jako osetljivi kada dođu u opštinu, koja bi trebalo da bude njihova kuća, a državni i opštinski službenici ih dočekaju sa arogancijom i neljubaznošću. Moje višegodišnje sumnje da nivo usluga u ovom segmentu nije na zadovoljavajućem nivou, upravo su i potvrdili rezultati nedavnog istraživanja zadovoljstva građana u opštini Nova Varoš i oni mi daju za pravo da preduzmem sve potrebne mere kako bi se administracija „prodrmala“ jer je ona u značajnoj meri ogledalo svake vlasti, ovako Slaviša Purić, predsednik novovaroške opštine, komentariše rezultate istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), na inicijativu Programa evropskog partnerstva sa građanima (PROGRES), koji su pokazali nizak nivo poverenja građana u opštinsku administraciju i nezadovoljstvo funkcionisanjem lokalne samouprave.

Istraživanje je pokazalo da građani najmanje veruju opštinskoj administraciji i gradskom parlamentu, a najviše predsedniku opštine. Da li ste zadovoljni ovim podatkom?

– Nisam. I nemam puno razloga za ličnog zadovoljstvo zbog dve bitne stvari. Prva je što je prosto nepristojno da se u uslovima velike ekonomske krize hvališem time, a druga, što sam, ipak, očekivao značajniju podršku građana u odnosu na napore i angažovanje mojih saradnika i mene da od Nove Varoši stvorimo sredinu u kojoj se bolje živi. Nemam odgovor na to zašto su učesnici ove ankete u značajnoj meri nezadovoljni radom opštinskog parlamenta, jer je on u proteklo vreme uspešno funkcionisao, a u slučaju strateški važnih odluka za našu opštinu, bio energičan, efikasan i jedinstven. Da gradska skupština uspešno radi, u mnogome je doprinela i opozicija, koja se uglavnom ponašala vrlo odgovorno i konstruktivno.

Analize ankete kažu i da je sedam odsto ispitanika ustvrdilo da su im službenici tražili mito da bi obavili uslugu koju im, inače, po prirodi svog posla moraju učiniti. Zabrinjava li Vas ovaj podatak i imate li saznanja o razmerama korupcije u opštinskoj administraciji i lokalnoj vlasti?

– Da, ali su rezultati istraživanja pokazali i da za polovinu ispitanih građana korupcija nije tema koja preterano zaokuplja njihovu pažnju. Što ne znači da se ne bi trebalo dobro porazmisliti nad činjenicom da, ipak, postoje oni koji su skloni ovoj razarajućoj pojavi. Što se tiče korupcije među opštinskim čelnicima i mojim najbližim saradnicima, mislim da je nema. Čuo sam brojne kritike građana, ali iskreno ne i da je ova vlast, žargonski rečeno, „lopovska“ u bilo kom smislu reči. Ovo je idealna prilika da tu temu javno otvorima na najbolji mogući način – pozivam građane da ako se nađu u situaciji da im se u ovoj zgradi zatraži mito, novac ili protivusluga da pravo dođu u kabinet predsednika opštine i odmah prijave takav slučaj. To je najefikasniji način da rešavamo stanje u ovoj oblasti i zajednički utičemo na smanjenje korupcije.

Da li je za lokalnu vlast obeshrabrujući podatak u istraživanju koji govori da više od polovine građana smatra da opština u poslednje tri godine nazaduje ili propada, a tek pet procenata da se razvija?

– Ovakvom percepcijom građana sam zapanjen i duboko razočaran. Znam da kriza uzima svoj danak i da su ljudi nezadovoljni i da su im očekivanja nakon petooktobarskih promena bila veća, ali to, ipak, ne bi trebalo da znači da je opštinska vlast odgovorna za sve probleme. Po svim parametrima razvoja, Nova Varoš je opština koja prednjači u angažovanjima da njenim žiteljima bude bolje i da im se omoguće uslovi da, za početak, pristojno žive. Imam argumenata da branim ovaj stav i da se u ovom slučaju ne slažem sa anketiranim Novovarošanima. Činjenično stanje je takvo da su meštani rubnih delova grada i prigradskih naselja – Vionika, dela Branoševca, Petlovca, Ražišta, Šanca, do pre nekoliko godina živeli bukvalno u blatu, bez asfalta, vode, kanalizacije, rasvete. Prioritet ovoj vlasti je bio da se upravo tim ljudima, uglavnom pripadnicima radničke klase, omogući da žive kao sav normalan svet, jer su dovoljno pogođeni time što su mnogi od njih ostali bez posla i mogućnosti da sebi obezbede egzistenciju. O kakvoj smo mi poljoprivredi govorili kada meštani sela nisu imali ni prilaz svojim kućama, a kamoli da razmišljaju o unapređenju proizvodnje. U poslednjih nekoliko godina je urađeno više od 50 kilometara seoskih puteva. Prvi put nakon više decenija poljoprivredna gazdinstva dobijaju subvencije, kako države, tako i iz opštinskog budžeta. Da i ne pominjem realizaciju ogromnih projekata u oblasti unapređenja vodosnabdevanja, kanalizacionih sistema, rasvete, telefonizacije. Zašto smo više od pet decenija morali da čekamo na uređenje gradskog jezgra i izgradnju glavne ulice i kako to da je rekonstruišemo u uslovima najveće krize? Do skoro u našem gradu nismo imali ni adekvatnu fiskulturnu salu, a danas imamo sportsku dvoranu koja zadovoljava potrebe đaka i sportista. Nemam ništa protiv ni da povedemo polemiku i sa medijima i sa građanima kako je stanje u funkcionisanju javnih preduzeća. Prvi put se može reći da ovdašnje Komunalno preduzeće posluje bez gubitaka. Prisetimo se u kakvom stanju su bili objekti i oprema u novovaroškom Domu zdravlja. Kvalitet usluga je podignut na zadovoljavajući nivo, medicinska aparatura obnovljena, a dobili smo i koronarnu jedinicu. Značajni projekti su realizovani i u oblastima školstva i turizma, te kako se na osnovu svega ovoga što sam rekao i drugih stvari, može izvesti zaključak da opština nazaduje ili stagnira.

Kad već pominjete turizam, sve češće se mogu čuti primedbe građana da se o toj oblasti samo priča, a nedovoljno radi, a novoizgrađenju žičaru, u koju je uloženo oko 180 miliona dinara, smatraju promašenom investicijom.

– A o kakvom se to turizmu ranije govorilo kada opština decenijama nije uspela da donese nikakve planske akte i strateške dokumente vezane za ovu oblast, a i da ne govorimo o proširenju smeštajnih kapaciteta i izgradnji potrebne infrastrukture. Izgradnja žičare, odgovorno tvrdim, nije propala investicija, već jedan od preduslova da se turizam pokrene sa mrtve tačke i retoričkih floskula. To što ona još uvek ne radi, ne znači da neće. Biće u punoj funkciji naredne zimske sezone, jer je, zbog nedostatka snega, neophodno da do kraja ove godine realizujemo projekat osnežavanja staze i za to su nam potrebna sredstva od oko 50 miliona dinara.

Kako komentarišete navode iz istraživanja CESID-a da čak 71 odsto građana uošte ne zna šta su prioriteti u razvoju naše opštine ?

– To je posledica nedovoljne informisanosti građana o radu lokalne samouprave. Biću otvoren – najmanje smo uradili na polju informisanja i za to sebe smatram najodgovornijim. Prosto je neverovatno da se u ovako maloj opštini toliko toga uradilo, a da se o tome tako malo zna. Demokratskoj stranci, kojoj pripadam, često se zamera da sve što uradi dobro promoviše i marketinški „upakuje“. Mi smo, ovde, zajedno sa koalicijom, možda najbolji primer da to baš i nije tako. Ali, smatrao sam da je u ovim teškim vremenima degutantno prikupljati političke poene ličnom i promocijom lokalne vlasti u celini.

Ekonomsku situaciju u našoj opštini građani ocenjuju kao veoma lošu, a obeshrabrujući je i podatak o životnom standardu, koji govori da čak 61 odsto naših žitelja živi lošije nego pre pet godina, a da 16 odsto ispitanika tvrdi da nema novca ni za hranu. Šta će opština preduzeti da se ovako nepovoljna slika popravi?

– Dužni smo da pružimo pomoć našim socijalno najugroženijim sugrađanima i to radimo u skladu sa mogućnostima. Iz opštinskog budžeta, značajna sredstva izdvajamo za ove namene, ali je to, čini se, kao kap u moru. Više od pet miliona dinara je tokom prošle godine opredeljeno za jednokratne novčane pomoći najsiromašnijima, pokušavamo da pomognemo i porodicama tako što za svako novorođenče iz gradske kase dodelimo po 15.000 dinara, ali svesni smo da sve to nije dovoljno. Ni najmanje nismo autistični na ogromne finansijske probleme naših građana i u narednom periodu ćemo izdvojiti dodatna finansijska sredstva za ovu kategoriju stanovništva.

Pola milijarde investirano u prošloj godini

– Tokom 2010. transfer opštini Nova Varoš iz republičke „kase“ bio je manji za oko 34 miliona dinara. To nas, međutim, nije sprečilo da uz pomoć države, donatora i iz sopstvenog budžeta u različite razvojne poduhvate i kapitalne projekte, investiramo oko pola milijarde dinara. Prošla godina jeste bila teška, ali je lokalna vlast u suštini zadovoljna učinkom i postignutim rezultatima, kaže Slaviša Purić, predsednik opštine i najavljuje da investicionu ekspanziju opština Nova Varoš namerava da nastavi i tokom ove godine.