„Orkestar na Titaniku i dalje svira“: Da li je železnička stanica Prokop razlog za zabrinutost građana?

U javnosti se s vremena na vreme javi zabrinutost zbog pukotina i odrona građevinskog materijala sa zidova i stubova, pa i curenja vode sa plafona železničke stanice Prokop. Jedan takav alarm „zapištao” je prošle nedelje, kada se na društvenim mrežama pojavila fotografija koja je, uz uznemirujući prikaz naprslog zida, nosila natpis: „Jutros je pukao Prokop“.

Posle poduže šetnje okolo i unutar železničke stanice Beograd Centar, konkretnu pukotinu sa fotografije nismo uočili, međutim, ono što nismo mogli a da ne primetimo jeste bara na stajalištu gde se putnici ukrcavaju u voz, kao i intenzivno kapljanje vode sa plafona.

Pored bare i voza, tu su bili i putnici, koje smo upitali da li se osećaju bezbedno, s obzirom na to da na društvenim mrežama često izlaze uznemirujuće informacije o pukotinama.

– Sad kada ste mi to rekli, ne osećam se bezbedno. Nisam čula niti pročitala tu informaciju, nadam se da je samo trač. Mislim da nikom nije svejedno posle pada nadstrešnice – kaže za Danas građanka sa bebom, koja je želela da ostane anonimna.

Drugi sugrađanin kaže da iz bezbednosnih razloga češće bira stajalište na Novom Beogradu kada putuje za Novi Sad.

– Prokop od početka nije bio urađen kako treba i dugo je radio bez upotrebne dozvole. Ovo renoviranje će nas pobiti – dobacuje sagovornik zabrinuto.

Naš građevinski inženjer Dašić takođe uviđa da se ljudi osećaju nebezbedno na železničkoj stanici Prokop.

– Dok se Infrastruktura železnice, na čelu sa „dirigentom“, odnosno direktorom Zoranom Jeftićem, ponaša kao orkestar na Titaniku, sve više ljudi koji koriste stanicu Prokop upozoravaju da je nebezbedna, zbog vidljivih pukotina, oštećenja, prokišnjavanja i ostalih „alarma“ za uzbunu – kaže Dašić.

On dodaje da za to vreme Infrastruktura železnice Srbije svira svoju muziku, uverava da je sve pod kontrolom, iako su prvo objavili da je napukla peronska greda, da su dva stuba koja nose napuklu peronsku gredu sanirana, a da će novih 14 koji će biti postavljeni dodatno ojačati problematičnu noseću gredu.

S tim u vezi, Dašić podseća na komentar nadležnih od pre nekoliko meseci. Naime, direktor Infrastrukture železnice Srbije Zoran Jevtić je 8. avgusta rekao da „Infrastruktura može da potvrdi da je stanica bezbedna“ i napomenuo da se kontinuirano prati kretanje ploče nad peronskim delom, jer postavljaju dodatnu mernu opremu kojom se, kako objašnjavaju, prati „kretanje“ ploče nad peronskim delom.

Međutim, na taj komentar direktora, Dašić ima primedbu.

– Ploča nije voz pa da kreće sa perona. Ta armirano-betonska ploča bi morala da bude stabilna. Sama činjenica da Infrastruktura železnice prati pomeranje ploče predstavlja dodatni alarm, pogotovo što dodatnih 14 stubova koji se najavljuju kao ojačanje nisu još ni u najavi za postavljanje – napominje Dašić.

Prema njegovim rečima, dva stuba koja su nosila napuklu peronsku gredu i koja su imala vidljiva oštećenja „sanirana“ su na način koji definitivno ne uliva sigurnost i predstavlja opomenu da bi definitivno trebalo sprečiti javnost da ima pristup tim peronima u Prokopu, jer je očigledan problem sa samom konstrukcijom.

– Na to glavni dirigent, odnosno direktor Infrastrukture železnice, i dalje tvrdi da je Prokop bezbedan i pritom ističe da su pre započinjanja bilo kakvih radova angažovali Građevinski fakultet u Beogradu na ispitivanju postojeće armirano-betonske konstrukcije i izradi elaborata o ispitivanju postojeće armirano-betonske konstrukcije – podseća Dašić.

On dodaje da su tom prilikom iz Infrastrukture kazali da je Građevinski fakultet zaključio da je konstrukcija izvedena kvalitetno, „bez uočenih odstupanja od geometrije i bez nedostataka u smislu narušene nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti“ i da „gradnja stanične zgrade i drugih objekata iznad ploče nije imala uticaja na nosivost i stabilnost pomenutih greda“.

Međutim, Dašić ponovo skreće pažnju na bitne detalje i ističe da ipak ima i onih koji neće da sviraju po falš notama, jer je dekan Građevinskog fakulteta rekao da oni jesu radili elaborat, ali još u septembru 2020. godine, daleko pre nego što se neko setio da tu postavi osam novih zgrada i tako dodatno optereti samu konstrukciju.

– Šta kažu činjenice? – pita se naš sagovornik, i odgovara da je prvi projekat iz 80-ih predviđao samo laku metalnu konstrukciju konzolnog tipa preko armirano-betonske ploče. Sasvim je sigurno, ističe on, da su inženjeri tada sračunali sva opterećenja na pravi način i tačno projektovali kako dimenzije prednapregnutih nosećih greda, tako i samu armaturu. Nakon toga, dodaje on, sledi projekat CIP-a iz 2009. koji je predvideo dodatne objekte na postojećoj ploči, u vidu izrade objekta P+2, slične lake montažne konstrukcije kao što je sadašnja stanična zgrada, koja je sada povećana na P+5.

– Inženjeri CIP-a su i tada sračunali sva planirana opterećenja na pravi način i tačno projektovali kako dimenzije prednapregnutih nosećih greda i stubova. Zašto se onda pojavilo oštećenje na nosećim gredama? Odgovor je u dodatnim tonama i objektima koji su postavljeni na armirano-betonsku ploču, koja je projektovana za daleko manje opterećenje – pojašnjava on.

U odnosu na prvi projekat, ističe stručnjak, težina novoizgrađenih zgrada visine P+5 od armiranog betona povećala je opterećenje i do 30 puta, a čak i u slučaju novijeg projekta CIP-a, koji je predvideo objekat stanične zgrade P+2, opet imamo situaciju da su novoizgrađene zgrade i stanična zgrada P+5 i do 10 puta teže u odnosu na računicu iz 2009.

– Zato možda i merenje pomeranja ploče, zato i 14 dodatnih stubova… A da li je to dovoljno? Nova pomeranja i pukotine pokazuju da ima razloga za zabrinutost. A orkestar na Titaniku? On svira i dalje po unapred zadatim notama – zaključuje Dašić.

Nenadu Stanisavljeviću, PR-u „Infrastrukture železnice Srbije“ uputili smo pitanja u vezi bezbednosti „Prokopa“, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nismo dobili.