Orkestrirani napad na sudije u kojima učestvuje i predsednik

Već više meseci prisutno je, i sve je češće, ukazivanje u javnosti i medijima na „pogrešnost“ ustavnih rešenja kojima je ojačana nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, a koja se primenjuju tek nešto više od dve godine (od početka primene novih sudskih zakona 10. maja 2023. godine) i na „oteto pravosuđe“. Sudije i Visoki savet sudstva se javno okrivljuju za društvene probleme koji daleko prevazilaze konkretne sudske predmete, a političari, s jedne strane i demonstranti, s druge strane, čak i pojedini javni tužioci, iako su samo jedna od strana u krivičnom postupku pred sudom, izražavaju nezadovoljstvo praktično svakom sudskom odlukom. Sve se češće najavljuju izmene pravnog okvira za sudstvo i javno tužilaštvo, o čemu se Društvo sudije Srbije više puta oglašavalo.

Novina poslednjih dana su sve učestaliji istupi političara, a nažalost i sudija i javnih tužilaca okupljenih 2018. godine u Udruženje sudija i tužilaca Srbije – UST čiji je predsednik Nenad Stefanović, Viši javni tužilac u Beogradu, kojima se Društvo sudija Srbije i sudije – članovi Društva sudija Srbije omalovažavaju, vređaju, kleveću i na svaki način prikazuju u negativnom kontekstu – i kao ljudi i kao profesionalci.

ZAPLET

Na internet stranici dnevnog lista Alo! od 22. jula 2025. godine, u članku: „Kada Vrhovni sud postane poštansko sanduče NVO“ navedeno je, između ostalog: „Iako Društvo sudija sebe naziva strukovno udruženje, oni su školski primer delovanja civilnog sektora zapadnih službi u Srbiji, NVO koja godinama živi na donacijama stranih ambasada i drugih zapadnih sponzora, u praksi se bavi svime osim zaštitom pravosuđa i nezavisnosti sudstva“.

U članku: „Ko Vučiću soli pamet?! Šok otkriće o sudiji Višeg suda: Brat i zet joj debelo zaglibili u kriminalu!“ objavljenom 19.7.2025. godine na internet stranici Nezavisnih dnevnih novina „Informer“ protivpravno su izneti podaci iz porodičnog života Marine Barbir, člana Upravnog odbora Društva sudija Srbije, sudije Višeg suda u Beogradu o članovima i bivšim članovima njene porodice.

Povodom odluke Visokog saveta sudstva od 11.7.2025. godine o imenovanju vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Ivanjici, dugogodišnjeg sudije Petra Bjelogrlića, supruga Snežane Bjelogrlić, predsednice Društva sudija Srbije i člana Visokog saveta sudstva, predsednik Republike Aleksandar Vučić, u emisiji HitTvit 20.7.2025. godine izjavio je i: „I znate koliko me interesuje šta će da mi kaže sudija, predsednik ne znam kog udruženja sudija, koja je svog muža postavljala u dogovoru sa Vrhovnim savetom sudstva u Ivanjicu, da vodi sud u Ivanjici. A da ni po čemu nije zasluživao. Ma ja vam to govorim samo kakvi su to ljudi bre, samo lično, samo njihov donji deo leđa da bude u redu i ništa drugo. Vi mislite da oni imaju neku ideologiju pa sad oni veruju u to – blokaderi ili ne znam šta još. Ma jok, nego im se učinilo da je došlo to vreme, pa eto nam prilike. Pa znaju da imaju većinu u Visokom savetu sudstva, a neće doveka to da traje, a misle da mogu da maltretiraju celu Srbiju i da nepravdu provode. Nisu svi takvi. Najveći deo naših sudija su časni i pošteni ljudi. I odgovorni ljudi. A da li ih ima ovakvih? Pa naravno da ih ima.“

Zbog pomenute odluke Visokog saveta sudstva je UST u saopštenju od 21.7.2025. godine objavljenom na više internet stranica (Novosti, Kurir, B92, Danas, Insajder TV) izrazilo da je „zaprepašćeno“ i upozorilo predsednicu Društva sudija Srbije da je „dužna da poštuje Etički kodeks, a ne da trguje uticajem i koristi funkciju za ostvarivanje ličnih interesa i pretvaranje Osnovnog suda u Ivanjici u svoj porodični sud“, u člancima objavljenim na internet stranici dnevnog lista „Alo!“ od 22.7.2025. godine narodni poslanik i bivši član Visokog saveta sudstva Vladimir Đukanović u tekstu „Ko odlučuje u srpskom pravosuđu“, između ostalog izneo je teze o „nepotizmu“ zbog koga će „ivanjički sud postati feudalno dobro porodice Bjelogrlić“ i o odsustvu integriteta sudija – članova Visokog saveta sudstva jer: „većina ostalih sudija u Visokom savetu sudstva ili slepo sluša ili je prinuđeno da sluša“ „trijumvirat Bjelogrlić-Kužić-Vasović“, a narodni poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić optužio je Visoki savet sudstva za zloupotrebu položaja i pozvao na hitne ostavke članova zbog postavljanja supruga Snežane Bjelogrlić na funkciju predsednika suda bez rasprave i napade na Društvo sudija i njegovu predsednicu ponovio i sutradan ujutro na TV Informer.

Imajući u vidu napred izneto, Društvo sudija Srbije:

PODSEĆA JAVNOST

1. Društvo sudija Srbije je najstarije (od 1997), najbrojnije (oko 1.100 članova-sudija od ukupnog broja od oko 2.600 sudija koji trenutno rade u Srbiji) i najeminentnije udruženje sudija u Srbiji, koje je jedino iz Srbije član Međunarodnog i Evropskog udruženja sudija i Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode – MEDEL. Tokom celog svog postojanja, i danas, Društvo sudija se zalaže za jačanje principa pravne države, vladavine prava i nezavisnosti sudstva, koje nema bez stručnih i odgovornih sudija od integriteta. Zbog toga je, već prilikom osnivanja, usvojilo Etički kodeks (čije je principe 2010. Visoki savet sudstva inkorporirao u Etički kodeks sudija), osnovalo Pravosudni centar (preteču Pravosudne akademije) 2001. zajedno sa Vladom Srbije, zagovaralo sisteme vrednovanja rada sudija i disciplinske odgovornosti sudija, koji su uneti u zakone od 2008, između ostalog. Društvo sudija je, posle višegodišnjih složenih borbi, izvojevalo i dve značajne pobede – jednu, kojom su poništeni rezultati protivpravnog reizbora i njegove revizije (2009/2012) i drugu, kojom je odbijen pokušaj da se pogorša ustavni položaj sudstva (2017/2018). Obe pobede postignute su zahvaljujući sposobnosti Društva sudija, uprkos „zelenom svetlu“ Evropske unije i Venecijanske komisije, da dokaže da pravosuđe Srbije zaslužuje iste standarde koji važe i u pravosuđima Zapadne Evrope.

2. Ustav Republike Srbije promenjen je u delu koji se odnosi na pravosuđe po najzahtevnijoj ustavnoj proceduri, tako što je najpre 30. novembra 2021. godine više od dve trećine narodnih poslanika u Narodnoj skupštini donelo Akt o promeni Ustava („Službeni glasnik RS“, broj 115/2021), a potom su ga građani potvrdili na referendumu 16.1.2022. godine. Osnovni razlog za promenu Ustava (detaljno obrazloženje objavljeno je uz Akt o promeni Ustava) bio je jačanje vladavine prava, što između ostalog pretpostavlja dosledno uređenu i sprovedenu podelu vlasti, nezavisnost sudstva i sudsku zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih prava, snaženje domaćeg pravosuđa otklanjanjem političkog uticaja na njega i ispunjavanje obaveza preuzetih u procesu evrointegracija (koji predstavlja zvaničnu dugogodišnju državnu politiku) usaglašavanjem sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima. Prilikom sprovođenja Ustava i donošenja pravosudnih zakona, zakonodavac je imao u vidu razloge zbog kojih je Ustav promenjen i njima se dosledno rukovodio kao smernicama, što potvrđuju i pozitivna mišljenja Venecijanske komisije od 24.10.2022. i 16-17. decembra 2022. godine, prihvaćena i od Evropske komisije, koja je zatim otvorila klastere I i IV (jedina dva dosad, od ukupno četiri) u procesu evropskih integracija.

3. I sudijama, jer su i oni građani, jemči se pravo na ljudsko dostojanstvo, koje je neprikosnoveno i dužnost svih da ga poštuju i štite (član 18. Ustava), kao i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je sastavni deo Ustava) i na zaštitu podataka o ličnosti, čija je upotreba zabranjena i kažnjiva izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom (član 42. Ustava). Zabranjen je svaki neprimeren uticaj na sud (član 8. Zakona o uređenju sudova), pri čemu su svi organi javne vlasti i javni funkcioneri dužni da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova (član 4. Zakona o sudijama). Ustavom je propisana, a zakonima detaljno razrađena i pretpostavka nevinosti, koja znači da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. Ustava, član 3. Zakonika o krivičnom postupku, član 84. Zakona o javnom informisanju i medijima). Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti, pri čemu se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikom dati (član 102. st. 2. i 6. Krivičnog zakonika). Obrada, načela i protok podataka o ličnosti, između ostalog, uređeni su i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (naročito čl. 5 do 20). Krivični zakonik propisuje da krivično delo predstavlja ne samo iznošenje ličnih i porodičnih prilika (član 172), već i ponašanje službenog lica koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog (član 359).

4. I za sudije, kao i za ostale državne funkcionere, važi zabrana sukoba interesa, prema kojoj oni ne mogu vršiti državnu funkciju koja je u sukobu sa njihovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima, pri čemu se postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju Ustavom i zakonom (član 6. Ustava). S tim u vezi, procesnim zakonom je uređena i (uvek i svugde moguća) situacija da postoje razlozi koji dovode u sumnju nepristrasnost sudije, među kojima je i srodstvo sa učesnikom u postupku. U takvoj situaciji sudija biva isključen ili izuzet (jer je dužan da se uzdrži) od odlučivanja.

DRUGI DEO SAOPŠTENJA OBJAVLJUJEMO U SUTRA

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.