„Liste čekanja podsećaju na lažne biračke spiskove“: Ortopedski pacijenti govore za Danas

Redakciji Danasa obratili su se neki od njih, navodeći da im neizvesnost sa listama čekanja i briga kad će doći na red za operaciju još više otežavaju ionako teško zdravstveno stanje.

Starija gospođa iz unutrašnjosti Srbije požalila se da skoro dve godine čeka na operaciju kolena u jednoj bolnici u zapadnom delu naše zemlje.

I ne samo što toliko dugo čeka na operaciju, jer kako nam objašnjava, svesna je kako funkcionišu liste čekanja u Srbiji, nego se nedavno desilo još nešto što ju je dodatno uznemirilo.

Naime, pre nekoliko dana konačno je ugledala svoje podatke na vrhu liste čekanja, da bi onda dan-dva nakon ažuriranja liste naglo nazadovala, pa je sada među poslednjim pacijentima (lista ima skoro 400 mesta).

Našoj čitateljki nije jasno kako se to dogodilo, niti zbog čega s obzirom na to da su joj oba kolena u jako lošem stanju i da teško hoda. Dodaje da nikakvo objašnjenje ili poziv od nadležnih nije dobila.

Istu muku ima i Milan Stojanović iz Beograda, koji je na operaciju kolena u Institutu Banjica čeka devet meseci i nema nadu da će uskoro doći na red.

“24. januara na listi čekanja bio sam 4.498. po redu od 6.500 prijavljenih pacijenata. Poslednje dve nedelje došlo je do nekih tektonskih pomeranja na listi, i u ponedeljak 2. februara „volšebno“ sam uznapredovao za 1.000 mesta. Prethodnih dana još nekih 500,600 mesta, tako da sam 5. februara bio 2.670. od 2.990 koji čekaju operaciju kolena na Banjici, što je potpuno nelogično i neobjašnjivo. Gde su nestali svi ti ljudi sa liste čekanja, to nije mali broj. Malo podseća na lažne biračke spiskove“, kaže naš sagovornik.

 Stojanović napominje da je na listi čekanja od maja prošle godine i da ako bi se gledala prohodnost za ovih devet meseci ispada da je dnevno operisan svega 1,7 pacijent, što je, kako kaže, van svake pameti.

„Na staroj listi kad je bilo 6.500 pacijenata prešao sam 30 odsto, na ovoj novoj 10 odsto i to kao prioritetni pacijent sa dijagnozom gonartoza oba kolena. Kako li tek prolaze pacijenti koji nisu prioritetni? Danas mi je bilo više i muka da uopšte ulazim na listu da vidim koji sam po redu. Imam slikane sve te liste. Mnogo njih koji su kasnije bili prijavljeni već su operisani i hodaju a ja nisam bio te sreće. Nemam odgovarajuća poznanstva i finansije koje bi me lansirale na vrh liste iako sam radio 40 godina i za sve to vreme mi je od dohotka izdvajano za zdravstveno osiguranje. Recimo, ako pogledate prijavljene iz 2025., neko ko je prijavljen u julu biće operisan za 15, 20 dana – po kom kriterijumu? Ne žalim se ja što će on biti, nego što ja nema šanse u skorije vreme da budem operisan“, navodi Stojanović. Sve mu ovo, kako kaže, liči na korupciju.

„Prosečno se čeka tri godine, iako mi je usmeno ortoped saopštio „biće za jedno godinu dana“, što nema blage veze. Mislim, možda je i moglo za godinu dana, ali na neki drugi način“, kaže Milan Stojanović.

Zbog listi čekanja obraćao se tri puta Kabinetu predsednika Srbije, ulagao prigovor na listu, ukazivao na nepravilnosti Ministarstvu zdravlja dopisom od 24. decembra prošle godine, ali odgovore nije dobio. Čak je, kaže on, u domenu fantastike i doći do informacije preko telefona u Ministarstvu zdravlja koji non stop zvoni i na koji se niko ne javlja.

„Pisao sam molbe RFZO da mi odobre preusmerenje u UKC Niš jer tamo ne postoje liste čekanja. Tri puta su me odbijali iz samo njima znanih razloga iako imam svu potrebnu medicinsku dokumentaciju. Oni su mešetari sa tom listom i to je razlog što odbijaju. Bio sam i u Nišu da se raspitam, gde su mi rekli „morate samo da dobijete iz vaše matične filijale overu i specijalistički pregled kao dokaz“. To sam uradio, predao – odbili su me. Pojašnjenje u prvom momentu je bilo da je pogrešan uput, jer mi je lekar opšte prakse dao uput za specijalistički pregled, a oni to ne šalju na specijalističke preglede. Sutradan sam im odneo uput za stacionarno lečenje kao što i treba, a onda su objasnili da ja prvo moram da se skinem sa liste na Banjici pa da oni razmatraju. Pitao sam „pa dobro, nije meni problem da se tamo skinem sa liste, hoćete li mi onda odobriti Niš“? Rekli su – „pa to niko ne zna“. Znači ako platim, bukvalno tako u prevodu. A po zakonu, koliko sam upoznat jer me je muka naterala, oni su dužni po službenoj dužnosti da ako odobre preusmerenje pacijentu za drugu bolnicu sami ga skinu sa liste čekanja u onoj bolnici na čijem spisku je bio, a ne ja da idem po kancelarijama tamo da jurim, da molim u ovom stanju u kom sam. Najviše mi je krivo što se građaninu ove zemlje onemogućava slanje u Niš, gde nema liste i to se nigde ne pominje“, navodi Stojanović.

Zaključuje da mu se ovako uskraćuju osnovna prava na adekvatno lečenje u razumnom roku, što mu je kao građaninu Srbije zakonom zagarantovano.